PRESS АРХИВА

Да ли је ситуација у привреди драматична

(Не)реални захтеви српских привредника

О стању у српској привреди свакако је могуће извући различите закључке, па и онај да је стање драматично, како је закључено приликом сусрета привредника окупљених у Пословном савету Привредне коморе Србије са председником Србије Борисом Тадићем. Нарочито, ако се ствари посматрају из угла инфлаторног обезвређења свега што та привреда уради с обзиром на то да њена конкуренција у земљама у окружењу послује у далеко стабилнијим условима.

Креатори економске политике међутим неће се сложити са том оценом, и као противаргумент ће понудити статистичку слику Србије која каже да су седмомесечни, а у неким областима и осмомесечни показатељи, изузетно повољни, а да одступање од планираних оквира представља само „плаћање данка квалитету у односу на квантитет“. То се пре свега односи на индустријску производњу која је за 1,9 одсто у јулу била нижа него лане у истом периоду. И док званичници у том показатељу виде знак опоравка с обзиром на то да се пад индустријске производње од седам одсто с почетка године значајно смањује, привредници наглашавају да је пад последица слабије тражње. Речју, и једна и друга страна се углавном врте око статистичких показатеља, док прича о суштинским променама у нашој индустрији углавном изостаје. Или се у најбољем случају своди на приче да је данас „50 одсто српске индустрије у одличном стању, а 50 у катастрофалном и да је боље да та друга половина и не производи јер само ствара губитке“. Кључни аргумент при том јесте изузетно висок раст извоза који је дупло већи него у истом периоду прошле године када се мери у еврима, што је уз смањени увоз довело и до значајног побољшања наше платнобилансне ситуације. Србија је закључно са јулом на светском тржишту продала робу вредну 2,5 милијарде долара док је током читаве прошле године остварен извоз од 3,5 милијарде долара. Уколико би до краја године остваривала прошлогодишњи месечни просек тај ниво би био достигнут за два и по месеца. Извоз међутим носи десетак најбољих привредних компанија у Србији, по правилу оних у које је ушао стратешки партнер из иностранства.

Томе треба додати критике економске струке која често помиње политику курса као један од веома важних (де)стимулативних елемента, а неки придодају и питање (не)адекватних извозних подстицаја, наравно све у зависности позиције у којој су или коју заступају.

Занимљиво би било јавно чути које су то мере које наши угледни привредници, добрим делом и лидери овогодишњег извоза, имају да предложе. Оно што се чуло после њиховог сусрета који су крајем јула имали са премијером и неким члановима владе, своди се на захтеве да се смање њихова пореска давања у земљи и повећају извозне стимулације, што је са становишта буџетске политике непрхватљиво. Какву националну стратегију угледни привредници очекују, тешко је зато докучити. Једно је међутим више него јасно, ако је базирају на тежњи да неки од њих добију третман националних привредника, то би било враћање на већ виђено и у супротности са оним што нас чека на путу ка ЕУ.

Тања Станковић

Стандард у огледалу статистике

Према званичним статистичким подацима, просечна јулска плата реално је била нижа за 0,2 одсто у односу на јун, али у односу на јул 2004. године ипак реално већа за 3,9 одсто, као што је за 4,7 одсто био реално већи раст зарада у протеклом делу године у односу на исти период лане. Не може се, међутим, занемарити податак да је то „заслуга“ и смањења броја запослених за 4,9 одсто, а да тог смањења није било, просечне плате би биле реално ниже за 0,5 одсто.

Сусрет привредника и представника власти иза затворених врата - маркетинг или потреба

Глас бизнисмена без правог одјека

Представници власти су у последња два месеца чак два пута отворили врата привредницима, организујући „интимне“ састанке који су се одвијали иза затворених врата. Први сусрет који је окупио око 50 привредника организовао је премијер Србије Војислав Коштуница, а другом, који је иницирао Пословни савет Привредне коморе Србије, присуствовао је председник Србије Борис Тадић. Организатори прекјучерашње седнице Пословног савета у Привредној комори Србије тврде да су заказали састанак са водећим српским привредницима јер је процењено да састанак код премијера није донео очекиване резултате. О томе да ли је реч о незадовољству због неиспуњених обећања, маркетиншком потезу организатора Пословног савета или увођењу праксе да представници власти „с времена на време“ чују глас домаћих бизнисмена, економски стручњаци и привредници имају различита мишљења.

Зоран Дракулић, власник компаније Ист поинт, који је присуствовао састанку са премијером Коштуницом, каже за Данас да обећања која су привредници добили од премијера и чланова Владе нису испуњена.

- Крајем јула одржан је састанак привредника са премијером и том приликом су привредници добили обећања да ће бити предузети кораци у правцу решења проблема који су дефинисани као приоритетни. Нажалост, од тога нема никаквих ефеката. Најгоре је што је кључ за решавање већине проблема у рукама једног човека - каже Дракулић.

Наш саговорник наглашава да би привредници требало да кроз раличите форме контактирају са креаторима економске политике, јер је то један од начина да утичу на привредна кретања и реше проблеме у пракси.

- Привреда је преоптерећена пореским наметима и већина предузећа суочена је са проблемом ликвидности. С друге стране суфицит у буџету резултат је огромних пореских намета. Треба, такође, подсетити да је извозницима обећана финансијска подршка а у буџету је за те намене одређено само 30 милиона евра, што је премало. Требало би издвојити бар десет пута више - сматра Дракулић.

Уз констатацију да ће „многи покушати да те састанке исполитизирају“, Јуриј Бајец, сарадник Економског института, каже за Данас да је веома важно да на основу примедби и предлога привредника креатори економске политике координирају активности. На питање да ли привредници те састанке користе како би указали на своје појединачне проблеме, покушавајући да пред носиоцима власти излобирају бољу позицију за своју компанију, Бајец каже да је и то могуће с обзиром на то да је реч о бизнисменима који су способни да лични проблем генерализују, приказујући га као општи проблем. У том контексту он је навео пример компаније Делта холдинг и њен покушај наступа на словеначком тржишту. Тада је од Владе Србије тражено да се више ангажује на промоцији и стварању услова за лакши излаз домаћих фирми на инострана тржишта.

- Привредницима смета што нема развојне стратегије. Они траже јасна правила у којима ће бити дефинисане две три основне путање са којих се не сме скренути. Два основна показатеља драматичне ситуације у привреди су инфлација од 10,6 одсто и драстичан пад индустријске производње. Потребна је јасна визија прикључења Европској унији, односно дефинисање наше позиције, како себе видимо у Европи. Требало би, такође, јасно дефинисати развојне потенцијале и утврдити константе од којих се не сме одступити. Треба подсетити да је домаћа привреда у заостатку пет до шест технолошких генерација за развијеним земљама - истиче Бајец.

Према речима Саше Ђоговића, сарадника Института за тржишна истраживања, седница Пословног савета ПКС је „чист маркетиншки потез“. Он истиче да је од састанка привредника са премијером Србије прошло мање од два месеца и да је потребно дати времена да се реализује оно што је том приликом договорено.

- Седница Пословног савета није донела ништа ново. У прилог томе говори и податак да се није изашло са конкретним предлозима већ су само констатовани проблеми који су свима познати.Инфлација јесте проблем али ми смо земља у почетној фази транзиције тако да се не можемо поредити са земљама које су кроз тај процес већ прошле - каже Ђоговић.

С. Чонгради

Натраг