 |
 |
 |
|
|
PRESS АРХИВАВладана Хамовић, сарадник Института за тржишна истраживања Високе цене обориле промет робе у трговинамаИако економисти упозоравају да је просечна плата у Србији од око 200 евра нереална, јер њен раст не прати ниво производних активности, судећи према кретању цена на мало, овако ниска месечна примања нису довољна за пристојан живот. У прилог томе говори податак да око 60 одсто просечне зараде одлази на храну и пиће, а остатак на комуналије, ПТТ услуге, саобраћај, струју... Да би слика била потпунија, треба подсетити и на чињеницу да више од 60 одсто запослених прима између 50 и сто одсто просечне плате, 32 одсто зарађује од сто до 150 одсто, а само осам одсто радника може да рачуна на више од 150 одсто износа просечне зараде. Храна дупло скупља него прошле године Према подацима Института за тржишна истраживања, у односу на мај прошле године, хлеб је поскупео за 13 одсто, док су цене млека и млечних производа у просеку више 21,5 одсто. Од тога млеко је поскупело за 17 одсто, јогурт од пола литре за око 26,4 одсто, павлака за 16 одсто, а маргарин за 20 одсто. Када је реч о месу и месним прерађевинама, забележено је поскупљење за чак 50 одсто - цена пилетине скоцила је за 30, јунећи бут за 56 одсто, свињска плећка без костију за 46 одсто, свињски врат је поскупео за око 66 одсто, а смрзнута риба за 46 одсто. Уље је у протеклих годину дана поскупело за 10 а шецер за 26 одсто. Цена јаја скоцила је за око 50 одсто, а пиринча за чак 75 одсто. Сокови су, у зависности од произвођача, поскупели за 12 до 16 одсто а кисела вода за око 13,5 одсто. Владана Хамовић, сарадник Института за тржишна истраживања, објашњава за Данас да је податак о просечној плати произашао из методологије односно начина обрачуна плата, а не из стварног стања ствари. - Илустрације ради, раст плата није покривен производњом јер се тај параметар рачуна према броју исплаћених радника. Имајући у виду чињеницу да се тај број сваког месеца смањује, а маса плата остаје на истом нивоу, изводи се закљуцак да су плате нереалне - тврди Хамовиц. Према речима наше саговорнице, у последња два месеца забележен је значајан пад промета у трговини на мало, пре свега, када је реч о прехрамбеним производима. - Више од једне трећине анкетираних прометника у трговини на мало, подигло је цене прехрамбених производа у протекла два месеца. Ако се узме у обзир да прехрамбени производи највише учествују у промету, онда следи закључак да куповна моћ становништва опада - истиче Хамовић. Она наглашава да је Влада „схватила у чему је проблем“ и одлучила да снизи стопу пореза на додату вредност, за десет одсто, на одређене артикле, меду којима је смрзнуто месо, риба, житарице, поврће... - Ако упоредимо куповну моћ становништва у Србији са, рецимо, ситуацијом у Бугарској и Румунији, онда ћемо се суочити са чињеницом да су плате, иако ниже него у Србији, ипак довољне за пристојан живот, јер су трошкови живота у тим земљама знатно нижи него код нас. У Словенији су плате знатно изнад наших, и износе око 600 евра, а цене су или на слицном нивоу или чак и ниже. Плате које немају упориште у производњи представљају удар на јавну потрошњу и инфлацију - тврди Владана Хамовић. С. Чонгради Натраг |
