PRESS АРХИВА

СТАТИСТИКА И СТВАРАН ЖИВОТ У РАСКОРАКУ

Инфлација у корпи

Прехрамбени производи су за годину дана поскупели између 20 и 60 одсто

Да су живот и статистика у сталном раскораку, показују најновији подаци са тржишта прехрамбених намирница. Најпродаванији артикли који пуне дневну потрошачку корпу поскупели су у прошлих годину дана од 20 до чак 60 одсто, иако званични подаци о расту цена на мало показују укупан раст цена на мало од око 17 одсто. И док влада све чешће помиње податак како је минимална потрошачка корпа коначно покривена просечном зарадом у Србији, реалност је много другачија. Само један обилазак трговина са калкулатором у руци показаће да просечан грађанин Србије има новца тек да преживи.

Но, кренимо најпре од утехе. Како је код једне трећине анкетиране трговине на мало регистровано повећање цена (највише код прехрамбених производа), влада је одмах реаговала. Почетком јуна предложене су измене Закона о порезу на додату вредност па би, уколико (надамо се што пре) буду усвојене мање стопе пореза, цене меса, рибе, житарица, поврћа, смрзнутог воћа и још неких артикала, требало да буду умањене за десетак процената.

Међутим, тешко је рећи да ће то бити довољно. Са садашњом куповном моћи и зарадама тешко, а пресек потрошње и куповине у протеклих годину дана показао је да је само један артикал значајније појевтинио. То је брашно које је уместо прошлогодишњих малопродајних четрдесетак динара сада упола јефтиније. Само да се зна, у питању је издашна пољопривреда која нам је прошле године обезбедила рекордно добар род пшенице.

Као што је познато, просечна зарада у Србији у априлу износила је 17.193 динара а пензија 11.275 динара. Минимална корпа је коштала 13.822 динара а просечна 22.281 динар. Процените сами, како рече један наш читалац, хоћете ли јести или плаћати рачуне – без додатних извора финансирања немате много избора.

Одлазак у дневну јутарњу куповину обезбеђује довољан увид у кућни буџет. Само за хлеб, млеко, литар јогурта, десет јаја, 200 грама стишњене шунке и 100 грама кафе потребно је издвојити око 300 динара. За исте ове артикле у мају прошле године требало је платити 220 динара. И то су они производи који се (осим кафе) купује свакодневно. Хлеб је поскупео за око 13 одсто, млеко 16, јогурт 26 одсто, док су јаја дупло скупља, а кафа за око 55 процената.

Грађани су, ипак, највише осетили поскупљење меса. Наиме, пилеће месо које је у мају 2004. године стајало у просеку 137 динара, сада је 178 динара. Јунетина је скупља за око 55 одсто, па бут без костију уместо тадашњих 265 сада кошта 415 динара. Свињско месо је у просеку скупље за око 65 одсто, па врат уместо 189 сада стаје 314 динара, док је плећка 271 динар по килограму. Значајно су поскупеле и месне прерађевине. Мортадела сада кошта око 362 динара (коштала је 253), а стишњена шунка 439 или за око 125 динара више у односу на мај прошле године.

Поскупела је и смрзнута риба за око 40 одсто, али и готово сви производи од млека.

У првих пет месеци евидентиран је раст општег нивоа цена изнад пројектованог. Осим увођења ПДВ-а томе је допринео раст цена комуналних услуга, пољопривредних производа и деривата нафте узрокованих растом светске цене нафте. У кумулативном расту од почетка године пољопривредни производи су поскупели за 43,5 одсто, индустријски за 4,7, а услуге за 9,6 процената, каже др Владана Хамовић, директорка Центра за макроекономска истраживања у Институту за истраживање тржишта.

Према подацима и проценама Народне банке Србије, у првих шест месеци ове године рачуна се на инфлацију од највише 7,7 одсто која би до краја године требало да износи 13,3 процента.

– Ту је укључена корекција цене електричне енергије од 10 одсто и претпоставка да ће цене нафте и примарних производа на светском тржишту остати на мартовском нивоу до краја године што баш и није уверљив аргумент, објашњава др Хамовић. Она додаје да је одступање инфлације од пројектованог распона могуће у случају знатне промене фискалне и монетарне политике у смислу значајног смањења буџетске потрошње и рестрикције политике зарада.

Ако су, пак, већ у првих пет месеци ове године малопродајне цене достигле текући раст од око седам одсто (просечна месечна стопа раста је 1,38 процената), мало је вероватно да ће се овогодишња инфлација задржати у наведеним оквирима.

– Под претпоставком да се ова стопа задржи и до краја године, може се очекивати годишња инфлација од 18 одсто. Да би се инфлација задржала на прошлогодишњем нивоу, малопродајне цене би у наредним месецима требало да расту по просечној стопи од 0,8 одсто, што је судећи по досадашњем току цена и мерама владе мало вероватно.

Што се, пак, тиче вредности евра у односу на динар, он се у протеклих годину дана понашао сасвим у складу са званичном инфлацијом – од маја 2004. до маја ове године поскупео је за 17 одсто. Пре годину дана вредео је 71 динар, а сада се за један евро плаћа око 82 динара.

Куповна моћ

Вештачко одржавање кретања цена не може бити решење ни за кратак рок без оживљавања индустријске производње и убрзања процеса реструктурисања. Без тога нема ни озбиљних инвестиција, ни реалног односа цена, плата и куповне моћи, каже др Владана Хамовић.

Скупљи зејтин и шећер

Литар зејтина је у протеклих годину дана поскупео за око 10 одсто и сада кошта око 75 динара. Шећер кошта 57 динара килограм, док је цена соли незнатно коригована навише. Значајно поскупљење бележи смрзнуто поврће које је у просеку поскупело двадесетак процената. Килограм пиринча тренутно је у малопродаји око 75 динара (коштао је 67) а поскупели и сокови и воде. Два литра кока-коле кошта сада 91 динар, литар киселе воде кошта просечно 38 динара, а флаширана вода око 37 динара.

Јелица Антељ

Натраг