PRESS АРХИВА

Инфлација у 2005. двоцифрена?

Биће скупљи хлеб, уље, шећер

У амбијенту неликвидне привреде, без потребних инвестиција за озбиљан раст производње, рестриктивна монетарна политика не може сама да сузбије инфлацију. Отуда на јесен, као последицу нових цена пољопривредних производа овогодишњег рода, можемо очекивати и поскупљење основних животних намирница - брашна, хлеба, уља и шећера, каже за Блиц“ економиста Владана Хамовић.

- Када су почетком године неки економисти критиковали пројектовану стопу инфлације тврдећи да ће она током 2005. прећи 20 одсто, нисам у то веровала. Иако мислим да ће у наредним месецима инфлација бити нешто блажа од мајске, удар нас очекује на јесен, па је на годишњем нивоу двоцифрена стопа више него извесна. На то ће највише утицати нови род пољопривредних производа, чија ће цена, добрим делом и због последица поплава, сигурно бити већа - каже Владана Хамовић.

Саговорница „Блица“ упозорава на то да се у креирању економске политике морају уважавати сви фактори који утичу на инфлацију.

- Имамо обавезу да цену деривата усклађујемо са променама на светском тржишту, и није добро да се око тога двоумимо и да одлажемо одлуке. Јер, ако данас не повећамо цену бензина за три динара, мораћемо то да учинимо већ сутра, али за шест динара - наглашава Хамовићева.

Да сама не може да се бори против инфлације, упозорила је и НБС која апелује на све актере економске политике да дају допринос обуздавању инфлаторних очекивања.

„План једноцифрене инфлације за ову годину очито је пренапрегнут и неопходно је да се предузму све потребне мере да одступање од пројектоване годишње инфлације буде минимално“, истиче се у саопштењу НБС у коме се упозорава да се повећаним задуживањем банака у иностранству, које је у прва четири месеца достигло 390 милиона долара, од чега је 90 одсто реализовано у априлу, кредитира домаћа преобимна тражња и подстиче инфлација.

Влада и НБС, како каже економиста Јуриј Бајец, сигурно ће под притиском ММФ приоритет дати ценовној стабилности. По његовом мишљењу, инфлацију није могуће држати на пројектованом једноцифреном нивоу а да се насилним инсистирањем на том циљу не жртвује нужан раст економске активности.

- Морамо повести рачуна да нам се не деси да, јурећи час један, час други циљ, годину завршимо и са двоцифреном инфлацијом и са стагнацијом друштвене производње. Ценовна стабилност је свакако битан циљ, али не мање важан је и раст друштвеног производа, који је повезан са растом запослености и повећањем извоза - каже Бајец.

Д. Нишавић - Б. Кривокапић

Натраг