PRESS АРХИВА

До краја године инфлација 13,6% ће се наставити.

Београд -- Нема могућности да се до краја године одржи једноцифрена инфлација, као што је влада планирала.

Наиме, само у мају инфлација је достигла 1,1 одсто, а од почетка године премашила је чак седам. У оцени о нереалности једноцифрене годишње инфлације слажу се републички завод за сатитстику и Институт за тржишна истраживања. Прогнозе крајње инфлације и односа плата и продуктивности се разликују.

Процена Републичког завода за статистику јесте да ће инфлација до краја године достићи 13 процената. Инфлацију у мају су изазвале више цене сезонског воћа и поврћа и поскупљење лекова.

Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања, пак, не верује да ће инфлација моћи да се заустави ни на прошлогодишњих 13,8 одсто:

Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику указује да инфлацију не може зауставити сама Народна банка својим мерама чврстим курсом и ограничавањем кредита, већ и влада мора да смањи јавну потрошњу: „То не значи да ће се смањити лична потрошња већ јавна потрошња у смислу субвенција, то мора бити ригорозна јавна потрошња“.

Министар финансија Млађан Динкић признаје да је инфлација нешто већа од пројектоване и да се због тога морају увести додатне мере штедње, а евентуални вишак прихода у буџету неће се трошити. Како би смањила потрошњу и притисак на цене, Народна банка ће из банака повући још четири милијарде динара, тако што ће такозвану обавезну резерву на девизне депозите повећати са 21 на 26 одсто.

Лабус: Заустављена инфлаторна очекивања

Потпредседник Владе Србије Мирољуб Лабус рекао је да су заустављена инфлаторна очекивања с почетка године.

Лабус је током посете Зрењанину поводом наставка кампање „Европа куца на твоја варта“, потсетио да је стопа инфлације у мају процењена на 1,1 одсто, а да је, по његовој процени, „половина те инфлације настала због пораста цена пољопривредних производа, који су у мају у односу на април поскупели за 14 одсто“.

Он је оценио да је основна инфлација 0,5 одсто.

Смањен спољнотрговински дефицит

За прва четири месеца ове године спољнотрговински дефицит Србије износио је 1,4 милијарде долара што је за 31 одсто мање у односу на исти период прошле године.

Како је на конференцији за новинаре изјавио заменик директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић, у периоду од јануара до априла ове године укупна спољнотрговинска размена Србије била 4,2 милијарде долара, што чини повећање 6,8 одсто у односу на исти период претходне године.

Истовремено је увоз, како је казао, био 2,8 милијарде долара, што је смањење у односу на јануар-април 2004. године од 6,4 одсто.

Покривеност увоза извозом у првом кварталу ове године била је 48,4 одсто и већа је у односу на покривеност увоза извозом у истом перриоду прошле године, када је износила 30 одсто, рекао је он.

Ковачевић је рекао да је смањење увоза последица и првих ефеката приватизације и реструктурирање предузећа.

Он сматра да ће Србија, уколико се настави таква тенденција, у овој години имати „много нормалније учесће дефицита роба и услуга и текућег дефицита у величини бруто друштвеног производа“.

Натраг