PRESS АРХИВА

Наставак преговора са ММФ-ом

Београд -- Делегације Србије и ММФ-а почеле су у Београду преговоре о завршетку пете ревизије трогодишњег аранжмана.

У преговорима са Мисијом ММФ-а биће речи и о продужетку трогодишњег финансијског аранжмана из 2002. године, који истиче 15. маја, а раније је најављено да ће Србија од ММФ-а тражити да реализацију аранжмана продужи до 31. децембра ове године.

Према наводима Народне банке Србије, у преговорима, који ће трајати до краја наредне седмице, биће размотрено макроекономско стање у Србији, односно додатне мере које се морају предузети да би се смањио платно билансни дефицит, убрзале структурне реформе и одржала планирана инфлација за ову годину.

Бивши министар енергетике и добар познавалац механизма преговарања са ММФ-ом, Кори Удовички, каже за Б92 да Влада Србије није испунила све критеријуме које је та најважнија међународна финансијка инстутуција поставила, али да би до договора ипак могло да дође: „Србија није у тако лошој економској ситуацији да се то деси и ја верујем да ММФ не жели да се то деси, али исто тако оно што Србија мора да уради заправо није у стању да се уради и због тога ће се тражити осредње мере и одлагати тренутак. Ја се надам да ће то време, које ћемо и даље настављати да купујемо као што су преговори у Вашингтону, преговори овде, одлагање једног рока, одлагање другог. Надам се да ће политичари у овој земљи то време употребити за стварање консензуса да се крене у припрему дубинских мера, које су неопходне да би Србија стала на здраве основе. Мере? Смањење јавне потрошње у сваком погледу“.

Српску делегацију ће предводити гувернер Централне банке Радован Јелашић, а делегацију ММФ-а шеф Мисије за СЦГ Пирита Сорса. Укупна вредност трогодишњег аранжмана је око 994 милиона долара. Четврта ревизија завршена је 16. децембра прошле године, пошто је ММФ одобрио повлачење девете рате од 95 милиона долара, текућег аранжмана за подршку девизним резервама и платном билансу. Након повлачења те рате остало је још око 286 милиона долара.

ИЗИТ: Планирана инфлација ће бити пробијена

Стручњаци Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) упозорили су да ће планирана годишња инфлација у Србији од 9,6 одсто бити „пробијена“, али да то неће угрозити финансијски аранжман са Међународним монетарним фондом.

Директор ИЗИТ-а Милоје Кањевац је на конференцији за новинаре оценио да је тренутно ниво јавне потрошње „апсолутно неодржив“ и да је њено смањење „минимум“ који од Србије захтева ММФ. „Ми смо сада у ситуацији да други сређује нашу кућу и питање је зашто смо дозволили да нас неко присиљава да радимо оно што је требало да сами урадимо“, нагласио је он. Према његовим речима, у досадашњим преговорима ММФ је попуштао, али би било лоше да попусте и у захтеву за смањењу јавне потрошње.

Сарадник ИЗИТ-а Саша Ђоговић казао је да је Народна банка Србије „усамљена“ у спровођењу рестриктивне фискалне и монетарне политике, која се управо спроводи да би се обуздала висока јавна потрошња и да би се ублажио њен утицај на раст инфлације. „Сигурно је да ће се до краја године пробити план инфлације, која ће се са највећим оптимизмом зауставити на прошлогодишњем нивоу од 13,7 одсто“, додао је он.

Директор ИЗИТ-а навео је да је у прва четири месеца инфлација достигла 5,9 одсто, што је како је рекао, озбиљно упозорење. Кањевац је рекао да се раст индустријске производње у марту за 16 одсто више од фебруарске, треба узети са резервом, јер је у поређењу са истим месецом прошле године производња опала за 6,2 одсто, а у првом кварталу ове у односу на прошлу годину за 3,4 одсто. Негативним привредним кретањима у првом кварталу допринео је и пораст просечних нето зарада изнад индустријске производње, које су у марту реално више за 2,3 одсто у односу на претходни месец, а немају базу у повећању продуктивности рада, додао је он.

Ђоговић је рекао да је главни узрок пада индустријске производње у хроничној неликвидности привреде, још више подстакнутој увођењем пореза на додату вредност и скупим кредитима. Он је истакао да је због недостатка финансијских средстава, 65 одсто анкетираних привредника имало дуже застоје у производњи, што је довело до раста фиксних трошкова и слабих производних резултата.

Сарадник ИЗИТ-а Владана Хамовић је рекла да је погоршање ликвидности српске привреде у првом кварталу изазвано спровођењем ПДВ-а, односно тиме што није на време покренут повраћај тог пореза. Према речима Ђоговића, ефекат застоја у производњи одразио се и на смањење увозних активности, које су са 2,24 милијарде долара у првом тромесечју смањене за 11 одсто на две милијарде долара. Истовремено повећање извоза за 52,2 одсто углавном је базирано на проналаску нових тржишта у фирмама које су приватизоване страним капиталом, а у структури је доминирао извоз сировина и полупроизвода, навео је Ђоговић.

Натраг