PRESS АРХИВА

ЗАШТО НАМ ЈЕ РЕЦЕСИЈА НА ПРАГУ?

Мала инфлација и мали раст - складан пар

Србији прети рецесија, јер је индустријска производња у прва два месеца ове године била мања него лане у истом периоду, а цене и потрошња и даље расту, упозоравају научни сарадници Економског института и Института за тржишна истраживања, Небојша Савић и Саша Ђоговић. Савић указује да је инфлација, мерена растом цена између децембра 2004. и 2003. била 13,7 одсто, док је општи ниво цена између фебруара ове и прошле године повећан за 15 процената. Истовремено, просечна нето плата је номинално порасла за 20,3, девизни курс за 15,8, а новчана маса за само 10,9 одсто.

То је доказ да НБС чини све што је у њеној моћи да рестриктивном монетарном политиком обузда раст цена, али је маневарски простор гувернера сужен и ако се проблем неравнотеже на тржишту буде решавао само монетарном политиком, прети опасност да Србија уђе у рецесију, тврди Савић. Уз оцену да би даље затезање монетарних дизгина евентуалним повећањем обавезне резерве банкама било веома ризично, он као једино решење препоручује мере за смањење потрошње на свим нивоима. Тим пре што су у последњих 12 месеци јавни приходи и расходи најбрже расли, по стопи од чак 30,4 одсто.

Иако привредна кретања на први поглед не делују алармантно, када се загребе испод површине доминирају негативне појаве и сасвим је јасно да Влада још није нашла прави лек за бројне проблеме, истиче Ђоговић и наводи превисоку јавну потрошњу као основни генератор инфлације. Уз то, са реструктурирањем јавних предузећа касни се бар две-три године, а када се томе додају скупи кредити, раст плата, пад производње и нереалан девизни курс, који расте спорије од цена, очито је да ситуација није ни мало ружичаста, наглашава он. Упркос томе, још је прерано за закључак да Србији неминовно прети рецесија, али ако се наставе садашње тенденције то ће се сигурно догодити, уверен је Ђоговић. Тим пре што су робни фондови, због мале производње, на изузетно ниском нивоу, мањи од новчане масе и то подстиче неравнотежу и подгрева инфлаторна очекивања.

Помоћник директора Завода за статистику Миладин Ковачевић није толики песимиста. Он каже да је прерано доносити било какве закључке и да ће се тек за месец-два видети да ли је пад производње из јануара и фебруара сезонског карактера или дугорочна тенденција. По његовим речима се пад производње у фебруару може објаснити и мањим бројем радних дана, јер је 2004. била преступна, а ове године се Сретење први пут славило као државни празник. Када би се сви ти сезонски фактори ускључили, индустријска производња би била на приближно истом нивоу као и пре 12 месеци, тврди Ковачевић.

Било како било, у прва три месеца цене на мало повећане су у Србији укупно за 5,1 одсто и тиме је већ „потрошено“ више од половине планираних поскупљења за читаву годину. Да би се инфлација до краја децембра одржала на пројектованих 9,6 одсто, просечни месечни раст цена убудуће не би смео да буде већи од 0,5 одсто. Већина економиста процењује да су мале шансе да ће се то десити, јер су у децембру цене порасле за 2,5 одсто, у јануару за 2,7, у фебруару за 1,5 и коначно у марту за 0,8 одсто.

У марту је, први пут после три месеца, инфлација била мања од један одсто и то представља охрабрење, каже министар финансија Млађан Динкић. План Владе је да на том нивоу остане и у наредних девет месеци, каже он и изражава уверење да ће месечна инфлација у априлу, мају и јуну бити мања од један одсто, а да би се то и постигло Влада је одлучила да струја не поскупи 1. априла, како је то захтевао ЕПС, већ 1. јула. Коментаришући тврдње економиста да Србији опасно прети рецесија, Динкић за „Дневник“ каже да је то увек дилема за креаторе економске политике.

- Прошле године имали смо раст бруто друштвеног производа за осам одсто, али смо због тога имали и нешто вишу стопу инфлације и огроман спољнотрговински дефицит- истиче Динкић.- Ове године сузбићемо инфлацију и смањити спољнотрговински дефицит, али је могуће да ће раст производње бити нижи него лане. Проблем креатора економске политике у свим земљама је што никада два добра не иду заједно. Зато смо у овом тренутку одлучили да привремено, у првих шест месеци ове године, жртвујемо раст ради стабилности.

Ове Динкићеве речи могле би се свести на ону народну: „не може јаре и паре“. Лане је, наиме, уместо планираног привредног раста за четири-пет одсто, бруто друштвени производ повећан за осам процената. Но, истовремено је инфлација уместо пројектованих 8,5 достигла 13,7 одсто, а спољнотрговински дефицит је износио рекордних 7,4 милијарде долара. То је, дакле, била цена бржег привредног раста. Сада је, очито, закључено да све снаге треба усмерити на успостављање нарушене макроекономске стабилности. За Ђоговића је таква „цик-цак“ економска политика управо један од кључних проблема.

- Ми стално идемо из једне у другу крајност, а тако је било и прошле године, када је девет месеци била готово заустављена приватизација, а Влада је из буџета давала велике субвенције предузећима, што је повећало тражњу и подстакло инфлацију- истиче Ђоговић.- Тек сада Влада покушава да реструктурира јавна предузећа и због тога ће морати да се плати већа цена него да је то урађено раније.

М. Ћулибрк

Натраг