PRESS АРХИВА

Привредна кретања из угла анкете Института за тржишна истраживања

Србија средње задужена земља

Спољни дуг Србије достигавши лане преко 14,99 милијарди долара и са учешћем у бруто друштвеном производу од 63,8 одсто, по методологији Светске банке, Србију сврстава у средње задужене земље, истакао је Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања на јучерашњој конференцији за новинаре приликом презентације најновијег Коњуктурног теста овог института. Учешће дуга у БДП, иначе, смањено је у односу на претходну годину када је оно достизало 71 одсто. Највећи део тог спољњег дуга од 36,1 одсто односи се на међународне финансијске организације као што су ММФ, Светска банка, Европска банка за обнову и развој, затим на владе и њихове агенције где је Париски клуб - 26,2, а на Лондонски клуб 8,2 и на остале кредиторе (комерцијалне банке и остале финансијске организације и добављачи) 21,1 одсто. То су све дугорочни и средњорочни дугови, а на краткорочни дуг се односи 7,1 укупног дуга и реч је о рачунима за гас и нафту, те на клиринг 1,3 одсто и то су заостали нерегулисани дугови углавном према Чешкој. Од укупног спољњег дуга на Косово се односи око 1,277 милијарда долара. - Ова и наредна година биће прекретница од које ће зависити да ли ће Србија остати средње задужена земља и смањити свој дуг испод 50 посто или ће кренути ка високо задуженим земљама. Од пресудног значаја у том погледу биће смањење спољнотрговинског дефицита повећањем извоза, због чега нам је неопходан закон о спољној трговини који би регулисао заштиту наше привреде ванцаринским механизмима, а неопходне су и структурне промене у привреди, јер се реструктурирањем и приватизацијом предузећа може постепено повећавати извозна активност. Притом, рекао је Саша Ђоговоић, неопходне су нам и стране директне инвестиције од око две милијарде долара годишње да не бисмо у наредне три-четири године доспели у дужничку кризу.

Када је реч о већ поменутом реструктурирању предузећа, према речима др Владане Хамовић, директорке Центра за макроекономска истраживања, у последње четири године нису остварени већи помеци, осим што се повећао удео фирми које су из почетне прешле у средњу фазу и оних које су се привеле крају или завршиле тај процес. Анкета међу привредницима показала је и да је 42 одсто фирми почело, а 58 није ни започело приватизацију. Оцењујући да су пословна клима, новчани токови и привредна кретања у Србији у јануару били неповољнији од децембарских проф.д Милоје Кањевац, директор ИЗИТ-а, и посебно је истакао да је индустријска производња и десезонирано била 7,3 одсто мања, а опали су и или су стагнирали инострана тражња, куповна моћ становништва, ликвидна средства пословних банака, укупне девизне резерве, као и да посебно забрињавају спољнотрговински дефицит, неефикасност привреде у условима велике либерализације, као и кретање цена на мало. У том контексту директор Кањевац је напоменуо да је неопходно смањење нето зарада у јавним и друштвеним предузећима, али и броја запослених у администрацији. По његовом мишљењу највљено смањење од 10 посто запослених у државној администрацији је мало, јер је тај апарат прегломазан чак и за развијеније земље од Србије.

Натраг