PRESS АРХИВА

ПЛАТЕ ПОЛИТИЧАРА И ПОСЛАНИКА ДАЛЕКО ИЗНАД ПРОСЕЧНИХ

Већини празна корпа

Аналитичари наше економске стварности указују да је у последње четири године дошло до значајног економског раслојавања

Власт у Србији, како извршна тако и законодавна, очигледно сматра да смо већ далеко одмакли од кризе и да смо надомак благостања. Тек што је републичка влада пре извесног времена повећала своје плате, Административни одбор Скупштине Србије одлучио је да се плате председника Републике, Народне скупштине, шефова посланичких клубова, њихових заменика и посланика повећају за сто одсто.

Др Владана Хамовић, директорка Центра за макроекономска истраживања Института за истраживање тржишта, каже да иако постоје извесни помаци у поређењу са претходним годинама, куповна моћ становништва је и даље недовољна за солидан животни стандард.

– Стандард се не мери само куповином основних артикала, хране и пића, већ је то много шири појам који пре свега обухвата веће издатке и за квалитетнију исхрану, одећу и обућу, становање, а потом и издатке за културу, путовања и слично, што је у нашим условима веома скромно – каже наша саговорница. – Због тога не треба никога да изненади што је много грађана незадовољно повећањем плата у последње четири године. Поготову што је много оних који су у то време остали без посла. Како ће јавност реаговати на ово најновије енормно и непримерено повећање примања у влади и Скупштини Србије, остаје да се види.

Мало је задовољних

Владана Хамовић каже да када одлучују о сопственим платама, влада, као и посланици у парламенту, треба да имају на уму како народ живи.

– Просечна месечна нето зарада исплаћена у новембру прошле године од 15.042 динара, у вредности 190 евра, у целости је покрила минималну потрошачку корпу, али је за куповину просечне недостајала још трећина просечне нето зараде исплаћене у новембру – напомиње Хамовићева. – Минимална потрошачка корпа у Србији у том месецу коштала је 12.249, а просечна 20.190 динара. Тако је онима који су примили новембарски просек за просечну потрошачку корпу недостајало 5.148 динара, односно 64,75 евра. У односу на децембар 2003. обе корпе су биле скупље, прва за 11,6, а друга за 13,3 одсто.

Просечна нето зарада исплаћена у новембру у многим неразвијеним општинама на југу Србије, али и у неким већим градовима, била је мања од суме која је у том месецу била потребна за куповину минималне потрошачке корпе. Тако је просек исплаћених нето зарада у новембру у Лесковцу био 9.596, а у Ваљеву 11.825 динара. Срећници који су у Нишу и Крагујевцу у новембру прошле године примили плату, једва су покрили минималну корпу. Нишлије су у просеку зарадиле 12.547, а Крагујевчани 13.444 динара.

Ни за минималну

Истини за вољу, судећи бар по просечним зарадама исплаћеним у прошлом новембру, лакше се живело у Београду, мада су и трошкови нешто већи, затим у Новом Саду, Панчеву, Смедереву, Зрењанину, Шапцу и Ужицу. Просечне зараде у наведеним градовима кретале су се од 14.933 до 19.123 динара.

Да смо далеко од државе благостања, иако у Србији за један евро може да се купи као за три у 15 земаља Европске уније, казује и податак да у свим куповинама код нас храна учествује близу 70 одсто, напомиње Владана Хамовић. Иако је храна у Србији скупа, што уосталом показује и степен покривености потрошачких корпи. При поскупљењима потрошачких корпи, храна код минималне корпе учествује са 89,7 процената, а код просечне са 87,6 одсто.

– То је веома висок проценат учешћа хране у најнеопходнијим месечним куповинама – каже директор Центра за макроекономска истраживања ИЗИТ-а. – Поготово ако се има у виду да 58,4 одсто исплаћених запослених лица прима плату између 8.846 и 17.693 динара. Плате у распону од 17.693 и 25.539 динара у октобру примило је 29,8 одсто, док је само 11,7 процената запослених примило више од 26.000 динара.

Аналитичари наше економске стварности указују да је у последње четири године дошло до значајног економског раслојавања становништва. Богатих је још мало, али их је све више, а на другој страни нестаје средњи слој и повећава се број сиромашних.

Не примају плате

Велико је учешће и оних који не примају никакве зараде, тако да их је у пољопривреди у септембру прошле године било 31 одсто, а од оних који су примили зараду, највеће учешће (21,2 одсто) је оних делатности са зарадама од 15 до 20 хиљада.

У прерађивачкој индустрији 26,2 одсто запослених није примило зараду. У грађевинарству је 24 одсто оних који нису примили плату. У трговини на мало 20,5 одсто запослених није примило плату, а најчешћа примања су између 9.000 и 12.000 као и 12.000 и 15.000 динара. У саобраћају, образовању и здравству, учешће незапослених се креће од 2 до 6 одсто, а примања су најчешће између 15, 20 и 25 хиљада.

Квалификовани у предности

– Посматрајући податке према броју запослених и висини зараде, примећује се да је број запослених од марта до септембра 2004. смањен за 2,1 одсто, а да се у структури примања повећало учешће категорија са највећим примањима – каже Владана Хамовић. – Између 20.000 и 25.000 динара за 1,3 процента, а између 25.000 и 30.000 динара за 2,4 одсто, више од 30.000 за 3,6 одсто.

У структури запослених, највеће учешће је са средњом стручном спремом и квалификоване радне снаге чије су просечне зараде у септембру 2004. износиле 20.545 и 16.425 динара. Учешће запослених са високом школском спремом било је 15,2 одсто, и они су у просеку примали 36.455 динара.

Александар Микавица

Натраг