PRESS АРХИВА

Стање српске привреде

Српска привреда налази се тамо где је била и пре годину дана, што говори о изгубљеној години, показују резултати анкетирања привредника које је обавио Институт за тржишна истраживања.

Привредници сматрају да је у Србији највећа препрека напретку привреде – политика, а у наредним месецима очекују даљи раст цена.

Директор Института за тржишна истраживања Милоје Кањевац каже да слика српске привреде није суморна него реална и да би чак било разлога за умерени оптимизам ако би се влада определила за производњу као основу привредног напретка.

Прерано и пребрзо

По њему у блиској прошлости направљене су озбиљне грешке, а највећа је економска либерализација која се под хитно мора лечити.

Такви сигнали стижу и од привредника каже Владана Хамовић, директорка ИЗИТ-овог Центра за макроекономска истраживања.

Добар пример је ентузијазам српских произвођача пре неколико година приликом отварања неколико страних трговинских центара у Србији.

„Они то нису озбиљно схватали и сматрали су да својом робом тамо могу да конкуришу. Али врло брзо се испоставило да немају чиме да попуне ни оних 40 одсто робе која је по договору требало да се набавља од домаће привреде,“ каже Владана Хамовић.

Српско тржиште либерализовано је прерано и пребрзо, српска привреда је била изнурена санкцијама и није била спремна за светску конкуренцију, сматрају стручњаци ИЗИТ-а, и предлажу да се сада локална привреда заштити ванцаринским мерама.

Само за „бизнисмене“

С друге стране, директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић каже да заштита тржишта одговара само домаћим бизнисменима навиклим да се лако богате користећи монополски положај, док по њему таква заштита привреде није дала резултате:

„Ми смо то сто пута показали, где се год окренете по Србији то су руине фирми које су биле штићене и које су упркос заштити пропале. Да је та теорија тачна, онда би Застава, будући да је била заштићена као медвед, морала да буде феноменално конкурентна, као и још гомила других фирми. Међутим, они не само да нису конкурентни него ни уз све те мере заштите не могу ефикасно да функционишу.“

Спирала неликвидности

Сарадник ИЗИТ-а Саша Ђоговић указује да би недавно уведени порез на додату вредност могао да утиче да и део привреде који добро послује уђе у спиралу неликвидности.

Он упозорава да ће неликвидне фирме недостатак обртних средстава покушати да премосте новим задуживањем код банака или старим опробаним системом:

„Једноставно ће престати да измирују обавезе према добављачима, репрограмиће своја дуговања и на тај начин укључиће у тај ланац неликвидности и та остала предузећа која имају здравију финансијску ситуацију од ових. Тим предузећима је неопходно барем у прво време дати да дођу до даха у смислу фискалних растерећења како би ипак та позиција ликвидности била повољнија.“

Политика као препрека

Потребу фискалних растерећења подржавају и присталице либералне економије у Србији, потврђује Мирослав Прокопијевић:

„Е, ту се слажем. Јер наше фискално оптерећење је највеће у Европи. Држава Србија у протекле две године у просеку троши око 55 одсто националног дохотка. Такав пример у Европи не постоји. Држава нешто врло брзо мора да уради на смањивању јавне потрошње,“ каже Мирослав Прокопијевић додајући да је добар сигнал што и у влади признају да је приватна потрошња ефикаснија од јавне.

По речима Владане Хамовић анкетирани српски привредници имају још једну поруку, њих чак 84 одсто види политику као највећу препреку бржем привредном развоју Србије.

Зоран Станојевић

BBC, Београд

Натраг