PRESS АРХИВА

Цене горива у Србији и даље нереално високе

Гориво скупо, држава не попушта

Цене горива у Србији нереално су високе. Најмање три су разлога, како тврде упућени, за такву ситуацију: прво (и основно), државна захватања у цени горива су више од шездесет одсто; друго, рафинеријска прерада нафте је скупља него у рафинеријама у региону; и треће, држава је ове године уместо из свог џепа дала прометницима горива динар из џепа грађана.

Према уредби о ценама деривата, потребно је да протекне 30 дана како би се стекли услови за корекцију цене горива, ако сирова нафта на светском тржишту поскупи (или појефтини) за најмање 2,5 одсто. У Србији ће, тако, Влада тек око 10. фебруара размишљати о евентуалној промени цена. Ни тада, међутим, Министарство финансија неће предложити смањење акциза којима пуни буџет, а које су веће од цене деривата нафте.

Смањењем акциза (појефтињењем горива) смањили би се многи други животни трошкови.

- Ако бисмо имали цену горива од, рецимо, 62 динара, учешће деривата свега 22-23 динара, све остало узима држава. Од тих двадесетак динара не можемо да скинемо још пет да би гориво појефтинило, али од акцизе може да се скине и да Влада опет буде задовољна - каже за „Блиц“ Небојша Атанацковић, из АД „Нафта“.

У Министарству финансија, пак, тврде да висина акциза нема много везе са ценом горива јер је последње усклађивање било у септембру (четврти пут у години повећана, прим. аут.), а да ће наредно бити тек у јуну.

Један од разлога прошлогодишње инфлације код нас, у износу од три одсто, тврде економисти, био је, управо, пораст цене нафте на светском тржишту, али и нереално повећање акциза у цени горива.

- Став Владе је да је то луксузна роба коју би требало опорезовати и на коју би требало ставити велике акцизе. Оне су и уведене да би се попунио буџет - каже Владана Хамовић из Института за тржишна истраживања и додаје да се у формирању акциза није водило рачуна да ли се то уклапа са платама и да ли је реално, што, према њеним речима, показује да у том домену нема консеквентне политике која би пратила дешавања на нашем и на светском тржишту.

То, међутим, није једини разлог овако нереално високе цене горива.

Рафинеријска прерада нафте кошта измеду 30 и 50 долара по тони, у зависности од цене нафте на светском тржишту. Када је цена нафте на светској пијаци висока, рафинеријска прерада би требало да буде јефтинија и обратно. И у једном и у другом случају је, међутим, бар дупло већа него у региону.

- Ево, рецимо у Мађарској или Бугарској је цена прерараде око 20 долара по тони. Они на тај начин добијају и нешто јефтинији дериват - тврди Атанацковић.

Као трећи разлог високе цене је, оно што су и у Министарству енергетике и у Министарству финансија већ више пута покушали да оповргну - непоштовање уредбе о ценама.

Последњи пут, 5. јануара, када је гориво требало да појефтини за више од два динара на основу пада цена сирове нафте типа „урал“, то се није десило. Појефтинили су за динар у просеку. Министарства енергетике, трговине и финансија - пред Нову годину су прометницима нафтних деривата обећали повећање малопродајне марже за један динар, на основу предвиђеног појефтињења због увођења пореза на додатну вредност. Како је гориво, ипак, ПДВ-ом морало да појефтини, они су динар прометницима дали не снизивши деривате онолико колико је уредбом (коју, додуше, ни прошле године нису поштовали) било предвиђено.

Ових дана цена сирова нафте поново расте, то упућује на закључак да ће цене горива код нас остати високе.

Јована С. Полић

Натраг