PRESS АРХИВА

Биће мука без почека

БЕОГРАД - Грађани и трговци готово са неверицом дочекали су одлуку Народне банке да постепено укине могућност одложеног плаћања чековима. У Србији се, познато је, живи на почек. Да њега није већина домаћинстава једва да би саставила крај с крајем у месецу, а камоли купила неко трајније потрошако добро. Део трговаца би, пак, могао да стави катанац на врата или да у радно време решава укрштене речи, јер продаја без почека је понегде готово симболична.

- У нашим трговинама убедљиво највише робе прода се на одложено плаћање, било да је реч о намирницама, одећи и обући, или белој техници - каже шеф једног великог мегамаркета. - Укидање ове погодности осетно ће смањити промет робе. Остаје да се види како ће се садашњим платама, и уз чињеницу да је милион незапослених по званичној статистици, народ прегрмети. Јер, купци су у принципу увек задужени плату и по до две унапред.

Трговци прехрамбеном робом, по речима Драгана Филиповића, генералног директора „Максија“, до лета не очекују неке веће проблеме у промету, али ће потом, од наредне јесени, морати да се боре за сваког купца.

Учешће почека у укупном промету намештаја, у просеку је 60 одсто. Стога је оправдана бојазан трговаца намештаја да ће се осетно смањити продаја. Драги Гајић, директор „Симпа“, на Светониколском тргу у Београду каже да ће самофинансирање продаје намештаја утицати и на раст цена.

- Већина банака нуди ригорозне и неповољне потрошачке кредите, високе камате и компликоване папирологије, тако да ће након укидања одложеног плаћања и произвођачи и трговци морати сами да се сналазе - каже Гајић.

У „Новом Дому“ кажу да су затечени овом мером. Свакако да ће се одразити на смањен промет. Јер више од половине продаје намештаја и беле технике одвија се путем чекова грађана. Марија Митровић, директор маркетинга ове куће сматра да ће бити угрожени и пердузећа и купци.

- Правих банкарских кредита ни сада нема и јако су неповољни, а најављују да ће бити још ригорознији, дакле, негативно ће се укидање почека одразити и на саму приверду и државу, јер чим нема продаје нема ни пореза - кажу у „Новом Дому“.

Укидање почека најпре ће се одразити на куповину скупљих ствари, апарата за домаћиснтво и командног намештаја. Потом ће бити погођен и слој становништва који је последњих десетак година фрижидер искључиво „пунио“ на почек.

Све потребштине за кућу, осим оних дневних, а то су хлеб и млеко, пазарим на почек два до три пута месечно - каже Милица Петровић, службеница. - Ово је страшан ударац за неког ко месечно заради 15.000 или 16.000 динара. Јер, на одложено не купујемо само храну, већ и опрему за школу, патике, торбе, одећу. Не знам као су ово смислили, а да при том нису сачекали дуго обећаван опоравак привреде и веће плате.

ВЛАДАНА ХАМОВИЋ, ИЗ ИЗИТ

ТАКО СМО ЖИВЕЛИ

ЕКОНОМИСТИ упозоравају да је са аспекта потрошача укидање почека крајње непопуларна мера, јер су људи годинама тако живели. Ова мера ће се и те како одразити на куповну моћ становништва и сам промет у малопродаји.

Намера НБС је да укидањем одложеног плаћања куповну моћ грађана сведе у реалне оквире - каже Владана Хамовић, директор Центра за макроекономска истраживања при ИЗИТ. Куповна моћ је често била без покрића. - Само у овој години процењује се да је кредитирање становништва порасло чак за 100 одсто. Истовремено, кредитирање производње је упола мање, што доводи до тога да плате (такве какве су) немају покрића у оствареној производњи и продуктивности.

НА ТРИ РАТЕ

НАША банка ће и на даље грађанима издавати чекове у складу са њиховим приливима на текући рачун. Међутим, предвидели смо да клијентима, ипак, дамо могућност одложеног плаћања на три рате, односно на максимум 60 дана и то преко „Виза електрон“ картице коју наши корисници могу добити бесплатно - каже Гордана Карић, директор сектора продаје и дистрибутивне мреже „Рајфајзен банке“. Г. Б.

ЧЕК ХРАНИ ИНФЛАЦИЈУ

БЕОГРАД - Одлука НБС о укидању чека на почек је потпуно на месту - став је стручњака и Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) и Коњунктурног барометра Економског института.

На одвојеним конференцијама за штампу, одржаним јуче, стручњаци оба института, у анализи текућих економских кретања у Србији, изнели су став да су чекови нека врста секундарне емисије новца и то, за разлику од регуларне, без покрића, па према томе велики генератор раста увоза и раста инфлације.

Милоје Кањевац, директор ИЗИТ је, тако, навео да је оволики пораст спољнотрговинског дефицита, који ће у овој години вероватно достићи свих седам милијарди долара, делом и последица поплаве потрошачких кредита и плаћања чеком на одложено. Банке су уместо у привреду, кредите усмериле према становништву, што је и разумљиво, јер им је ту и степен наплате најмање ризичан, а са друге стране своју ниску куповну моћ становништво је компензовало узимањем тих кредита и плаћањем чековима на одложено и до годину дана. Тако је главни пазар ишао на увозне робе. Отуд и објашњење, каже проф. др Кањевац, да је раст увоза роба широке потрошње у овој години повећан за 66 одсто.

Саша Ђоговић, такође, стручњак ИЗИТ-а, је предочио да су грађани вероватно револтирани због оваквих мера, али да НБС другачије није могла: да сада овако нису пресекли и потрошачке кредите и чекове, имали би опасно јачање инфлаторних притисака.

- Потрошња, колико год то болно деловало, мора да се сведе на реалан ниво. Не може се стандард повећавати преко чекова. Пут за раст стандарда је у покретању привреде и повећавању продуктивности - навео је Ђоговић.

Проф. др Небојша Савић са Економског института је, презентујући најновији број овог месечника, је навео да постоје две групе потрошача чековима: једни који купују чеком на одложено од 30 до 70 дана храну у самопослугама, и други који купују покућство на чекове одложено до годину или две. То покућство је углавном увозног порекла и ту је генератор и раста увоза и спољнотрговинског дефицита. За ове прве - „из самопослуге“ - кредитирање ће вероватно преузети трговине, односно кредитне платне картице.

Стојан Стаменковић, уредник МАТ, такође, истраживања Економског института је навео да је укидање чекова снажна антиинфлациона мера.

ПЛАТЕ И ПОРЕЗИ

- Три неуралгичне тачке српске привреде су: инфлација, плате и порези - навео је проф др Небојша Савић, на јучерашњој конференцији за штампу Коњунктурног барометра Економског института.

Индустријска производња је на успореној путањи раста - око 6 одсто у овој години. Плате су за годину дана повећане 20,8 одсто, приходи буџета 19,9 одсто, цене скоро 12 одсто, курс евра 14,2 одсто.

Д.МАРИНКОВИЋ-С. ВУКОВИЋ

Натраг