PRESS АРХИВА

ПРОГНОЗЕ ИНСТИТУТА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА ЗА 2005. ГОДИНУ

Умерени оптимизам

Јењавају очекивања произвођача сировина и репроматеријала, док су већи оптимисти произвођачи средстава за рад и робе широке потрошње

Са приближавањем 2005. године, јењавао је оптимизам привредника – показала су месечна испитивања очекиване конјунктуре која је спровео Институт за истраживање тржишта, саопштила је јуче др Владана Хамовић. За наредних шест месеци слабе очекивања неких произвођача, нарочито у сектору производње сировина и репроматеријала, док су натпросечна очекивања својствена произвођачима средстава за рад и робе широке потрошње.

Анкетирани привредници предвиђају да би ниво индустријске производње у 2005. могао да се повећа за око осам одсто, уз раст пласмана на домаћем тржишту за више од шест процената.

Извоз би могао да буде повећан за 30,9 одсто, а раст увоза за 25,1 проценат. Извоз ће свакако остварити прогнозирани раст, сматрају у ИЗИТ-у, ако не и већи, што је, додуше, мање повећање од овогодишњег. Привредници процењују да би стопа раста извоза могла бити око 20 одсто, што би било двоструко мање него 2004. године.

– Уколико се наставе приватизација и привлачење страног капитала, оцењујемо да су очекивања раста инвестиција реална, тако да се улагања у основна средства предвиђају на нивоу од 11,3 одсто – каже др Владана Хамовић. – Уколико би се то реализовало можда би и могао да се оствари раст нето зарада запослених од шест до седам одсто.

Али, ако узмемо у обзир да ће 2005. година са приватизацијом јавних предузећа донети и висок степен незапослености, за који анкетирани очекују да би могла да буде повећана за чак 22,8 одсто, највероватније да ће раст плата бити много мањи. Анкетирани произвођачи оцењују да би раст њихових цена могао да се креће око 9,3 одсто, што би изазвало нешто већу стопу инфлације од пројектоване за идућу годину.

Код цена је ситуација врло јасна. Све се своди на неопходност стабилних цена и девизног курса, са бољим планирањем производње. Досадашња политика цена је, према оцени анкетираних привредника, довела до реалног пада зарада и мање ефикасности коришћења радног времена. Раст зарада у сваком случају мора бити усклађен са пословним амбијентом и продуктивношћу рада, јер су једино они њихови реални извори.

С обзиром на то да нам предстоји година великих реструктурисања јавних предузећа која запошљавају око 130.000 радника, неопходни су социјални програми. Држава не мора и не треба да преузме сав терет вишка запослених и зато овај проблем треба добро избалансирати, јер је социјална заштита пожељна, али не и доношење закона по сваку цену који би штитио и нераднике. Многи привредници сматрају да би се при упослености капацитета наших предузећа од 80 одсто суочили са мањком запослених.

За отварање нових радних места веома је битан процес приватизације који би се одвијао под контролом и без шпекулација, јер би новац добијен од приватизације могао бити извор улагања у инвестиције. Анкетирани привредници такође сматрају да при приватизацији не би требало да буде отпуштања, јер управо она треба да доведе до оживљавања производње и отварања радних места. Отпуштени радници, мање или више, увек падну на терет државе и буџета.

-----------------------------------------------------------

Сугестије привредника

Да би се бар донекле остварили циљеви економске политике за 2005. анкетирани привредници, које су испитали истраживачи београдског Института за истраживање тржишта, предложили су одређене мере.

Да би наредна година била подстицајна за извоз, неопходно је смањење издвајања из зарада, смањење пореза за инвестициона улагања, стабилност курса и смањење акциза. С друге стране, било би пожељно прогресивно опорезивање и повећање царина на увоз робе која није неопходна на домаћем тржишту, и доношење закона о финансирању.

По ко зна који пут, привредници траже заштитне мере за домаћу производњу од увоза неквалитетне робе и спречавање нелојалне конкуренције страних фирми и увођење стимулација за извоз. Истовремено, они се залажу за оспособљавање домаће производње која може бити конкурентна на страном тржишту.

Привредници оцењују да је досадашња спољнотрговинска политика недовољно стимулативна за произвођаче робе инвестиционе потрошње.

Поред краткорочног кредитирања, анкетирани привредници прижељкују и дугорочне, али и подношљиве банкарске позајмице, нарочито за стимулацију производње која има прођу на домаћем тржишту, као и у извозу.

Ал. Микавица

Натраг