PRESS АРХИВА

Министарства финансија поручују

Порез на додату вредност снижава цене за око два одсто

Београд - Због увођења пореза на додату вредност појефтиниће за око два одсто гориво, услуге телефонирања, електрична енергија, угаљ, железничке услуге и картице за припејд кориснике мобилних телефона. Цена дизела требало би да буде нижа за 0,9 одсто, а бензина за 1,2 одсто. ПТТ услуге ће појефтинити за 12 до 17 одсто јер се на ту врсту услуга неће примењивати ПДВ, док би телефонски рачуни требало да буду нижи у просеку за око два динара - изјавио је јуче на конференцији за новинаре Горан Анђелић, помоћник министра финансија.

Он је прецизирао да ће се 95 производа који су према Закону о порезу на промет били опорезовани по стопи од 20 одсто, од 1. јануара наћи на режиму ПДВ и биће опорезовани по стопи од 18 одсто. То значи да би ти производи требало да појефтине за око два одсто.

ИЗИТ: Шпекулативне калкулације подижу цене

- Иако је смисао примене пореза на додату вредност смањење малопродајних цена финалног производа, цене на мало ће у јануару неминовно порасти, јер су многи трговци већ сада у цене урачунали ПДВ од 18 одсто - изјавила је јуче на конференцији за новинаре Владана Хамовић, сарадник Института за тржишна истраживања и додала да је већина трговаца увођење ПДВ схватила као разлог за повећање садашњих цена за 18 одсто, при чему су заборавили да се укида порез на промет од 20 одсто.

Према њеним речима, шпекулативне калкулације ПДВ биће нормалне за прву фазу његове примене и трајаће до првог повраћаја пореза, када ће трговци схватити како тај систем функционише.

Владимир Илић, директор Пореске управе, рекао је да је пореска полиција од почетка године поднела 874 кривичне пријаве против 985 лица, а укупан износ пореза који није наплаћен премашује 22 милиона динара, док вредност одузете робе износи око 172 милиона динара.

- Идентификовано је 355 фантом предузећа која се оснивају због избегавања плаћања пореза, а износ избегнутог пореза у овим фирмама премашује 1,6 милијарди динара - каже Илић.

Коментаришући резултате контроле процеса фискализације, Илић каже да је извшено 86.625 контрола а број затворених објеката премашује 4.300. Износ наплаћених казни је око 73 милиона динара, а укупан број каса на терену је 162 хиљаде.

- Обвезници који евидентирају промет преко фискланих каса обавезни су да од 1. јануара промене стопе на касама са 20 на 18 одсто - каже Илић.

Уз подсећање да грађани који нису пријавили своју имовину то могу учинити до 31. јануара 2005. године, Илић је рекао да се процењује да око 40 одсто имовине грађана није пријављено.

- За утају пореза на имовину казне су два до 20 пута веће од износа пореза - наглашава Илић.

С. Чонгради

Стручњаци Института за тржишна истраживања процењују

Либерализација тржишта подигла ниво спољнотрговинског дефицита

Београд - Према мишљењу стручњака из Института за тржишна истраживања, на лошу ситуацију у српској привреди највише је утицала преурањена и претерана либерализација тржишта, која је условила спољнотрговински дефицит од чак 6,8 милијарди долара у овој години.

- Типичан пример како либерализација тржишта може да угуши домаћу производњу јесте текстилна индустрија. Иако је са Европском унијом постигнут споразум о слободном извозу текстила, услед либерализације тржишта домаћа текстилна индустрија доведена је у изузетно лошу позицију, због чега ће наши производи на европском тржишту тешко моћи да конкуришу иностраним - каже Милоје Кањевац, директор ИЗИТ.

Он је указао и на чињеницу да, имајући у виду ниво продуктивности рада, просечна плата од око 200 евра је нереално висока, што значи да ће у годишњим рачунима већина предузећа бележити губитке у пословању.

- Вишак запослених присутан је и у привреди и ван привреде, а пре свега, у администрацији - тврди Кањевац и додаје да ће следеће године стопа незапослености порасти за чак 22,8 одсто.

Коментаришући макроекономска кретања која су обележила ову годину, Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ каже да ће индустријска производња у овој години забележити раст од 6,5, док је пољопривредна производња порасла за чак 19 одсто.

- Да би се у следећој години обезбедио већи раст индустријске производње неопходно је убрзати процес реструктуирања и приватизације предузећа, пре свега, преко грин филд инвестиција. Примера ради, Румунија је у овој години кроз грин филд инвестиције привукла чак три милијарде евра, а у Србију је на тај начин ушло тек 400 милиона долара - каже Ђоговић.

Процењујући како ће се у наредној години кретати стандард становништва, Ђоговић каже да се може очекивати „пузећи раст“ стандарда, јер је најављено интензивирање приватизације и реструктурирања јавних предузећа. С. Ч.Стручњаци Института за тржишна истраживања процењују

Либерализација тржишта подигла ниво спољнотрговинског дефицита

Београд - Према мишљењу стручњака из Института за тржишна истраживања, на лошу ситуацију у српској привреди највише је утицала преурањена и претерана либерализација тржишта, која је условила спољнотрговински дефицит од чак 6,8 милијарди долара у овој години.

- Типичан пример како либерализација тржишта може да угуши домаћу производњу јесте текстилна индустрија. Иако је са Европском унијом постигнут споразум о слободном извозу текстила, услед либерализације тржишта домаћа текстилна индустрија доведена је у изузетно лошу позицију, због чега ће наши производи на европском тржишту тешко моћи да конкуришу иностраним - каже Милоје Кањевац, директор ИЗИТ.

Он је указао и на чињеницу да, имајући у виду ниво продуктивности рада, просечна плата од око 200 евра је нереално висока, што значи да ће у годишњим рачунима већина предузећа бележити губитке у пословању.

- Вишак запослених присутан је и у привреди и ван привреде, а пре свега, у администрацији - тврди Кањевац и додаје да ће следеће године стопа незапослености порасти за чак 22,8 одсто.

Коментаришући макроекономска кретања која су обележила ову годину, Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ каже да ће индустријска производња у овој години забележити раст од 6,5, док је пољопривредна производња порасла за чак 19 одсто.

- Да би се у следећој години обезбедио већи раст индустријске производње неопходно је убрзати процес реструктуирања и приватизације предузећа, пре свега, преко грин филд инвестиција. Примера ради, Румунија је у овој години кроз грин филд инвестиције привукла чак три милијарде евра, а у Србију је на тај начин ушло тек 400 милиона долара - каже Ђоговић.

Процењујући како ће се у наредној години кретати стандард становништва, Ђоговић каже да се може очекивати „пузећи раст“ стандарда, јер је најављено интензивирање приватизације и реструктурирања јавних предузећа.

С. Ч.

Натраг