PRESS АРХИВА

Скоро цео кућни буџет одлази на храну

Поједемо све што зарадимо

Просечно српско домаћинство, према подацима Републичког завода за статистику, око 40 одсто новца троши да се прехрани, што је и поред смањења у односу на прошлу годину убедљиво највише у поређењу са околним земљама. Што се тиче истраживања економиста, на храну иде око две трећине кућног буџета.

- Храна је скупа и чини 70 одсто куповине, а треба имати у виду и чињеницу да више од половине исплаћених радника прима између 8.500 и 17.000 динара. За покриће просечне потрошачке корпе потребна је скоро једна и по просечна плата, док се за минималну троши 85 одсто примања - каже Владана Хамовић из Института за економска истраживања.

Она истиче да ови подаци, и поред извесних позитивних помака у односу на претходну годину, говоре о још увек недовољној куповној моћи и незадовољавајућем стандарду. Како каже, стандард се ипак не мери само куповином хране и пића, већ је то много шири појам који обухвата издатке за одећу, обућу, трошкове становања, а затим и путовања и културу који су у нашим приликама веома скромни. Потрошачки кредити у претходне две године су, сматра она, ипак допринели да неки грађани замене дотрајале кућне апарате, намештај и слично.

О социјалној ситуацији у Србији говори и податак да је потрошња меса у нашој земљи последњих година опала са 65 на 40 килограма годишње, што је једва половина од просека у Европској унији. Додатни удар на ионако слабашан стандард биће најављено укидање чекова и одложеног плаћања до краја наредне године, као владине мере за сузбијање нереалне потрошње грађана.

На питање да ли су свесни ових чињеница и шта тим поводом чине, у Министарству за рад, запошљавање и социјална питања само кажу да се за социјална давања троши око 40 одсто буџета Србије. Портпарол овог министарства Мирослав Милановић објашњава да је ове године законским променама 13.000 нових породица ушло у програм материјалног обезбеђења, а у 122 општине у Србији подигнут је ниво социјалних издатака. При том се редовно обезбеђују пензије и дечји додатак. Милановић упозорава да је садашње стање неодрживо пошто је повећање плата много брже од раста продуктивности, тако да трошимо много више од зарађеног.

В. Паповић

Натраг