PRESS АРХИВА

Економија у 2004. години: резултати, слабости и очекивања

Када је економија у питању њу у Србији на крају 2004. године карактерише преплитање позитивних и негативних кретања уз резерве када је у питању бољи живот и већи оптимизам у 2005. години. У времену које је иза нас позитивно се оцењује статистички изражено повећање индустријске производње која ће на крају ове године износити око 6,5 одсто, благи раст поруџбина, повећање ликвидног новца у банкама, раст девизних резерви и раст пољопривредне производње од 19,8 одсто у односу на 2003. годину. Директор београдског Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) проф. др Милоје Кањевац на конференцији за новинаре је изјавио да и даље остају крупни проблеми, а то је, пре свега, низак ниво искоришћености капацитета, неликвидност у привреди, висока фискална оптерећења, скупи кредити, инфлаторни притисци и раст трговинског дефицита који се ове године приближио бројци од око седам милијарди долара.

Истраживач у ИЗИТ-у Саша Ђоговић наглашава да су у 2004. години изостала очекиване инвестиционе активности у привреди, па она и даље није конкурентна на светском тржишту. Да би дошло до реалног помака у привредним активностима неопходно је привући стране инвестиције које су и ове године изостале у Србији. Примера ради, оне су код нас износиле између 400 и 500 милиона долара док је то у суседној Румунији чак три милијарде долара. По његовим речима ми и даље више трошимо него што производимо па се у томе и крију узроци огромног трговинског дефицита са светом. Говорећи о очекивањима за 2005. годину он је истакао да се планирани раст индустријске производње од 6,5 одсто може остварити само ако се отклоне слабости које су се показале у овој години. Када је реч о бољем животу у наредној години, процена је да ћемо имати пузећу стопу раста друштвеног стандарда, наглашава Ђоговић.

Директор Центра за макроекономска истраживања у ИЗИТ-у др Владана Хамовић подвлачи да кеатори економске политике у земљи оно што је урађено оцењују веома успешно, док спроведене анкете међу привредницима дају другачије податке. По њеним речима, бољи резултати су изостали због тога што имамо шпекулације у приватизацији, затим није се покренуо прави циклус опоравка привреде због тога што још нисмо створили услове да привучемо страни капитал. Према мишљењу Владане Хамовић анкете спроведене међу привредницима у Србији показују да још увек нема оптимизма за бољитак у пословању, а очекује се и реалан раст незапослености.

Истраживач у ИЗИТ-у Весна Параушић наводи да смо после пада производње у аграру 2003. године захваљујући понајвише дару времена имали раст производње од 19,8 одсто. Међутим, тај раст производње не прате и финансијски ефекти, па је питање шта нас у овој области очекује у 2005. години. Она посебно подвлачи да је добро што смо пшеницом засејали „чак“ 545.661 хектар јер и уз мање приносе због касне сетве такве површине у 2005. години обезбеђују род који ће подмирити сопствене потребе и резерве. Међутим, негативне последице аграрне политике највише ће осетити земљорадници и мали произвођачи, што није добро. Према њеном мишљењу многе мере из аграрне политике нису се оствариле према плану. То се посебно односи на регистровање пољопривредних газдинстава јер се пријавило свега 51.296 произвођача што је мање од 10 њих који стварно постоје.

Натраг