PRESS АРХИВА

ДНЕВНИК ИСТРАЖУЈЕ

СВАГДАШЊА МОЗГАЛИЦА ПРОСЕЧНОГ СРПСКОГ ДОМАЋИНА

Седам евра на четворо уста

Иако немамо јединствене мере у вагању стандарда једно је сигурно - живот просечног грађанина ове земље је све тежи. Плате су мање, незапосленост већа а дно социјалне пирамиде све шире. Статистички подаци о просечним зарадама у Србији говоре да смо на самом дну европске лествице али, ако нам може бити за утеху, нисмо последњи. Бугари, на пример, који имају бруто друштвени доходак идентичан нашем, зарађују око 150 евра, док је просечна зарада у Србији за око 40 евра виша.

Зараде су се отеле, кажу економисти. За живот јесу мале али у односу на оно што производимо ишле су напред на терет инвестиција и будуће производње, истичу стручњаци. А статистика каже овако: октобарска просечна зарада у Србији је износила 14.639 динара, што је за 1,4 одсто номинално, а 0,4 одсто реално више него месец дана раније. У привреди су зараде расле, док су у ванпривреди благо опадале. Просечна исплаћене пензија у октобру је износила 9,5 хиљада динара, што је за 2,5 одсто номинално или за 1,5 одсто реално више него у септембру. Истовремено, расле су цене на мало, па су за готово десет процената више него крајем прошле године. Статистика каже и да је распон између најнижих и највиших зарада све већи. Највише зараде у Србији - у просеку 37.283 динара - у септембру су остварили запослени у ваздушном саобраћају. Запослени у финансијском посредовању, такође се не могу пожалити на примања с обзиром да о 34.777 динара месечно већина грађана Србије може само да сања. Добро „иду“ и послови са некретнинама. Они који раде у овој области зарађују 31.791 динар. Најтањи су џепови запослених у прерађивачкој индустрији и производњи одевних предмета и крзна. Свега 2.784 динара месечно. Довољно за литар млека и килограм хлеба дневно, а још и остане. Чак 380 динара. Нешто виша примања остварена су у производњи предива и тканина - 3.336, преради и производњи дрвета и плута - 4.931 и производњи коже и предмета од коже и обуће - 5.602 динара.

Ћути и трпи

Међутим, у животу није као на папиру. У статистику не улазе незапослени, нема поуздане евиденције о примањима у малој привреди, приватизованим предузећима, као ни о распону између примања радника и менаџера предузећа. Синдикалисти кажу да су се, када је о примањима реч, искристалисале три групе делатности. Најугрежинији су запослени у материјалној производњи, њихове плате су испод просека, нередовно се исплаћују, не уплаћују се доприноси... У друштвеним делатностима зараде су редовне али, с обзиром на стручну спрему запослених, незадовољавајуће. У трећој групи су осигуравајућа друштва и банке, чији радници имају највише зараде.

- Подаци о примањима запослених у малој привреди су произвољни. Главни проблем је то што Влада, доносећи минималну основицу за обрачун зарада, доноси и висину плате. Она је тренутно 6.090 динара и, на жалост, велики број запослених у малој привреди не прима више од тога - каже Светислав Владисављевић из Савеза самосталних синдиката Србије. По његовим речима чак 80 одсто „малих предузетника“ пријављује раднике као неквалификоване да би платили што мање доприносе. Неки запосленима плаћају превоз и топли оброк, али о томе не постоји поуздана евиденција. Они који живе у малим градовима за превоз не добијају ништа, тако да месец дана „развалаче“ шест хиљада динара, каже он.

- То није ништа ново. На мизерну основицу понеки приватник дода нешто мало на црно да би задржао радника. Стварни подаци о томе се могу видети само на годишњим обрачунима појединих послодаваца - каже Владисављевић уз оцену да је најгоре у приватној текстилној индустрији где нема стварне производње већ радници дорађују, односно пришивају разне етикете на одевним предметима сашивеним у Турској и Кини. - Људи морају да се понашају онако како тржиште налаже, а оно је сада заиста немилосрдно. Већа је понуда радне снаге него што за њом има потражње па се ради по принципу „ћути и трпи“ - додаје он.

Пет одсто богатих

- Огроман је распон између примања запослених и менаџера фирми које добро послују, било да су приватизоване или не, али је ипак у Србији мало оних који имају добра примања - каже директорка Центра за макроекономска истраживања у ИЗИТ-у Владана Хамовић. Статистика каже да само 10,5 одсто запослених прима преко 25 хиљада динара, а пет одсто грађана Србије има плате од 50 до 100 хиљада динара.

- Они су далеко изнад просека и не живе живот огромне већине грађана Србије. Они ће напунити хотеле на Копаонику за новогодишње празнике, купити скупоцену гардеробу, често путовати... Међутим то није релевантна категорија. Тих пет одсто не представља реално стање. Много је „озбиљнија“ категорија оних који примају просечну зараду - каже Владана Хамовић додајући да 56 одсто запослених прима од половичне до стопостотне просечне зараде. Дакле, навећи број запослених у Србији има месечна примања испод 200 евра и до сада су се најчешће „поштапали“ чековима, што ће им брзо бити ускраћено.

- Живели смо ипак ван реалних могућности, а након могућности „поштапања“ повећаће се број становника Србије који ће једва састављати крај са крајем - каже она илуструјући лош животни стандард подацима о потрошачкој корпи и просечним зарадама. Наиме, у септембру је минимална потрошачка корпа износила 12.360 динара, док је просечна била „тешка“ 19.850 динара. Обе су поскупеле у односу на претходни месец, а у односу на децембар прошле године „отишле су горе“ за 12,7 и 11,4 одсто. За покриће минималне корпе јесенас је било потребно 85 одсто просечне зараде, док је на просечну „одлазило“ 62 процента зараде.

- Треба имати на уму да је „минимална корпа“ у ствари „минимум минимума“, односно да садржи само крајње неопходна добра за преживљавање, а да остали издаци нису урачунати. Далеко је то од појма „стандарда“ под којим се код нас подразумева само преживљавање. Плате јесу порасле у последњих неколико година али су истовремено расли трошкови живота тако да смо сада на истом нивоу као пре - оцењује Владана Хамовић. По њеним речима не смемо бити задовољни што нисмо последњи на неславној листи прихода запослених у региону али тиме не смемо бити задовољни. У куповној моћи наших грађана је најважнија производна активност која је код нас на ниском нивоу, а наша бедна примања немају покрића у производним активностима.

- Једини начин да кренемо ка бољем је да се активира производња у земљи јер она покреће и све друго. Трагична је чињеница да немамо покриће у производњи и да се, у ствари, не зна како уопште примамо плате - каже она додајући да нема основа да очекујемо бољитак у догледно време јер су инвестиције, донације, раст привредних активности још увек само пројекције и приче „на дугом штапу“.

Слађана Глушчевић

Натраг