PRESS АРХИВА

Незадовољавајући пословни амбијент

И поред извесних позитивних помака, пословни амбијент у српској привреди и даље је незадовољавајући истакао је директор београдског Института за тржишна истраживања проф. др Милоје Кањевац у разговору са новинарима. Од позитивних елемената треба издвојити, мада ублажен, ипак раст индустријске производње у односу на исто време прошле године за 6,4 одсто, затим повећање прилива домаћих и извозних поруџбина, пораст ликвидних средстава пословних банака, јачање безготовинских науштрб готовинских трансакција и умерено повећање девизних резерви код НБС које су достигле 4,7 милијарди долара.

Ипак пословни амбијент чине неповољним хронична неликвидност привреде, превелика фискална оптерећења, стална присутност инфлационих притисака (инфлација се процењује на 11,3 одсто), велика стопа незапослености. Спољнотрговински дефицит достигао је пет милијарди евра и то је највећи проблем српске привреде. Поред високог пољопривредног рода захваљујући дару природе ове године, присутно је одсуство адекватних финансијских резултата у аграру.

Истраживачл у ИЗИТ-у Саша Ђоговић истиче да је негативан трговински биланс резултат пребрзе и неконтролисане либерализације тржишта. Њу нису пратили адекватни механизми ванцаринске заштите. Јер, домаћа привреда није довољно заштићена од увозне робе. По његовим речима неопходно је што пре усвојити закон о трговини и заштити домаћу привреду.

Директор Центра за макроекономска истраживања ИЗИТ-а др Владана Хамовић истиче да изостајање инвестиционих циклуса није створило услове за убрзани привредни раст који се очекивао у овој години. Иако је дошло до извесног опоравка стандарда становништва, још увек је тражња на ниском нивоу и највећи део куповина се односи на прехрамбене производе. Просечна октобарска зарада је 14.639, а пензија 9.583 динара.

По оцени истраживача Весне Параушић и поред богатог рода у пољопривреди изостали су финансијски ефекти. Примера ради успорен је извоз пшенице, а тиме и исплата сељацима. Опада и број стоке као и производња меса. Јер, лане је произведено 451.000 тона што је за 200.000 тона мањег о него 1988. године.

Оцењујући Предлог стратегије пољопривреде Србије она је истакла да се новине углавном своде на увођење тржишта и тржишних односа у ову област. Као да се губи из вида да аграр нигде у свету није у целости препуштен стихији тржишта. Приликом грађења стратегије мора се имати на уму да у развијеним тржишним економијама пољопривреда ни најмање није изложена слободном тржишту, а аграрни буџет у нашим приликама би морао да износи бар 10 одсто укупног буџета. Ни планирани аграрни буџет од 20 милијарди динара који је на нивоу прошлогодишњег није довољан да подстакне ову производњу која је далеко испод наших могућности.

Натраг