PRESS АРХИВА

Последице мера којима се смањује кредитирање становништва

Удар на сиромашне

Мере Народне банке Србије којима од 1. децембра почиње постепено укидање одложеног плаћања чековима грађана и пооштравање услова за класичне банкарске потрошачке кредите неминовно ће погодити становништво, поготово најсиромашније слојеве, слажу се економски стручњаци. С друге стране, позитивни ефекти на привреду, чиме је гувернер Јелашић образложио ове мере, крајње су неизвесни.

Одложено плаћање чековима грађана биће постепено укинуто, почев од 1. децембра ове године па до краја следеће, а од прекосутра ће бити пооштрени и услови под којима банке одобравају кредите за широку потрошњу.

Анализа НБС показала је да се крајем септембра у систему налазило 16 милиона нереализованих чекова, у максималној вредности од 32 милијарде динара. Сума нереализованих чекова чини чак 62 одсто укупне суме кредита одобрених становништву. Гувернер Јелашић је од 1. децембра банкарима најавио контролу, која ће утврђивати како су попуњени чекови, односно да ли имају уписан датум издавања, као и како су они књижени.

У оквиру мера НБС, банке ће од 1. децембра бити дужне да све кредите одобрене физичким лицима, чији је рок отплате до пет година, а који не испуњавају један од два следећа услова - да имају обавезно учешће или депозит од најмање 20 одсто вредности кредита, као и да је месечна отплатна рата максимално у висини 30 одсто нето примања домаћинства - класификују у категорију ризичнијих потраживања.

- То ће несумњиво за последицу имати повећање цене кредита - рекао је гувернер.

Потрошња без покрића

Гувернер НБС Радован Јелашић ове мере је образложио тврдњом да кредити становништву, са овогодишњим деветомесечним растом од 82 одсто и перспективом да раст у 2004. години достигне и 100 одсто, „у овој фази транзиције, могу да угрозе привредни раст, имајући у виду да је такав њихов раст резултат повећане и продуктивношћу непокривене тражње“.

Као аргумент је наведено да су само у септембру банке становништву пласирале двоструко више средстава, или 4,4 милијарде динара, него привреди, коју су кредитирале са 2,2 милијарде динара.

Владана Хамовић, директор Центра за макроекономска истраживања Института за тржишна истраживања, каже да је смањење кредитирања и укидање чекова у складу са новопројектованом политиком и буџетом за 2005. годину.

- Иде се на смањење јавне потрошње која је ове године била превелика у односу на могућности. То значи да је циљ да се ускладе примања са продуктивношћу јер плате, без обзира на то колико су мале, далеко су изнад раста производње. То нас доводи у опасност да та испољена тражња преко чекова угрози општу економску стабилност, пре свега стабилност цена - каже Хамовић.

Одлуку НБС да се смањи кредитирање становништва, економиста Бошко Мијатовић оцењује као негативну. Главни разлог за најновију меру НБС Мијатовић види у, како каже, „наводно превеликој потрошњи становништва која наводно угрожава платни биланс земље“.

- По мишљењу ММФ и домаћих стручњака из НБС, таква мера ће смањити потрошњу. Међутим, очигледно је не само из ове мере већ и из неких ранијих, попут забране увоза аутомобила, да су то више административни него економски методи регулације потрошње становништва. Нисам присталица таквих мера - истиче Мијатовић.

Угрожени домаћи произвођачи

На питање колико је на овакав начин заснована идеја о ревитализацији привреде, реална Владана Хамовић каже:

- Мала и средња предузећа уз одређену подршку државе управо преко кредита могла би полако да крену у оживљавање. Од великих предузећа нема вајде.

Бошко Мијатовић истиче да не види на основу чега је НБС извела аргумент да кредитирање становништва угрожава привредни раст:

- Не знам како су то закључили, јер управо постоји ризик да се смањи економска активност у земљи баш зато што се смањује потрошња. Смањује се потрошња чиме ће се додуше смањити делимично и увоз, али већина грађана је на одложено куповала домаће производе, храну и слично. Отуда ова мера може погодити првенствено домаће произвођаче.

На питање да ли ће мера смањење кредитирања становништва и заиста допринети већем кредитирању привреде, Мијатовић каже:

- Претпостављам да је њихова логика била - одређена предузећа која кредитирају становништво ако престану, остаће више предузећу. Али, бојим се да то није добра логика. Уколико се забрани одложено плаћање, предузећу ће остати више новца, али и више робе. Тако ће опет имати финансијски проблем - тврди Мијатовић.

Нема више сналажења

Владана Хамовић не искључује могућност да су ове мере усмерене и ка извлачењу последњих залиха из сламарица становништва, у којима се, како се процењује, налази још око четири милијарде евра.

Бошко Мијатовић објашњава да ће ове мере, ако буду спроведене, делимично постићи свој циљ и смањити потрошњу.

- Али бојим се да ће смањити потрошњу првенствено оних сиромашнијих, којима је такво кредитирање помагало да не дођу у још гору ситуацију - каже Мијатовић.

Он каже да грађанима није остао „непосредни“ пут за сналажење.

- Евентуално је могуће да одложено плаћање буде замењено краткорочним банкарским кредитима. Али, то је много компликованије, а при том, посебно сиромашнији грађани неће моћи да дођу до банака и тих кредита - закључује Мијатовић.

Међу последицама ових мера по становништво јесте, каже Хамовићева, чињеница да више неће успевати да обнове покварене апарате у домаћинству као што је то могло до сада.

- Међутим, не треба заборавити да се, осим апарата, чековима купује и храна. Плата од 16.000 није довољна ни да се опуштено купује храна, већ се и она купује на одложено плаћање. Међутим, треба схватити жељу креатора економске политике да заштите привредну активност и да је кредитирањем оживе, што би требало да доведе до запошљавања.

Одговарајући на примедбе да ове мере могу додатно да погоде стандард грађана, гувернер Јелашић је истакао да је Народна банка управо због тога предвидела прелазни рок од годину дана и да се зато није одлучила за административну рестрикцију потрошачких кредита, већ „за побољшање њиховог квалитета“.

Ж. Јевтић

Натраг