 |
 |
 |
|
|
PRESS АРХИВАПразан џеп за шопингБЕОГРАД - Статистички подаци показују да расте стандард грађана, посебно у поређењу са претходним годинама, али са постојећим трошковима живота, већи део становништва, на жалост, не осећа такав бољитак - сматрају у Институту за тржишна истраживања (ИЗИТ). Владана Хамовић, директор Центра за макроекономска истраживања при ИЗИТ, каже да имамо личне дохотке изнад реалних могућности производње, а као последицу велику јавну потрошњу, која није добра за дефицит буџета. Према последњим обрађеним подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Србији износила је 14.444 динара, за 1,8 више него претходног месеца. Из овога произилази да није дошло до било каквих реалних померања у ионако ниској куповној моћи становништва. Треба напоменути да је од укупног броја запослених, плату у септембру добило само 86 одсто (1.005.197). То је за 22.000 радника мање него у јулу ове године. Према статистици стално се повећава број запослених који остају без зараде, као и број оних којима нису уплаћени доприноси. - Чињеница да преко 55 одсто исплаћених радника прима половину или пак просечну плату од 14,5 хиљада динара, говори да већина грађана, још нема задовољавајући стандард. Јер, то није само „покривање“ трошкова минималне или просечне потрошачке корпе, већ стандард обухвата много шири појам, који се односи на издатке на културу, квалитетнију исхрану, путовања - указују у ИЗИТ. Категорија грађана који зарађују између 17 и 25 хиљада динара већ може да се упусти у разноразне кредите, али, ипак, краћег даха и то за белу технику, за намештај, за евентуално туристичке аранжмане и путовања. Треба нагласити да је и просечна пензија - од 9.346 динара и даље изузетно ниска и све више заостаје за просечном зарадом, што је последица њиховог усклађивања са кретањима плата. ПРЕДНОСТ ХРАНИ ПРОМЕТ се у трговинама, последња два месеца, према одговорима 90 одсто анкетираних трговаца, знатно повећао. Али, то се везује за јесење припреме набавке зимнице и осталих потреба за зиму. У структури оствареног промета и даље је највеће учешће прехрамбених производа, показују истраживања... ПОСКУПЉЕЊА ПОСЛЕДЊИХ месеци дошло је до великих поскупљења у продавницама, цене су биле брже од пројектоване инфлације и раста евра. Тако су поједини производи из основне потрошачке корпе скупљи од 15 па до чак 30 одсто. Сезону је отворило током лета поскупљење млека, млечних прерађевина, затим јаја, освежавајућих напитака и сокова. Потом је осетно скочила цена месу, деликатесу, зачинима, а скупљи су и слаткиши, пецива... Произвођачи су пожурили са ценама и за сваки случај, да не ризикују, у цену својих производа уградили дупло већу инфлацију. Д.МАРИНКОВИЋ Натраг |
