PRESS АРХИВА

Овогодишње поуке битне су и за кретање инфлације у 2005.

Монетарна политика није свемоћна

То што су званичници тек ових дана признали да ће овогодишња инфлација ипак бити двоцифрена, како су неки од домаћих економиста тврдили још средином године, отвара и неке дилеме везане за 2005. Оне се тичу и процене да ће догодине инфлација бити 9,1 одсто, садржане у Предлогу буџета за наредну годину. Иако је заиста пожељно да инфлација буде једноцифрена и што мања, на чему инсистира и ММФ, поставља се питање неће ли опет бити неких непријатних изненађења.

- То је сада тешко рећи, поготову што када се планирана стопа инфлације за 2005. или било коју наредну годину, то може бити само оквирни план који Влада жели да спроведе, полазећи од одређених макроекономских циљева и мера којима се они подупиру. Ми сада још не знамо каква ће се економска политика водити. Видљиво је да се калкулише са мањим буџетским дефицитом од овогодишњег, као и са мањим субвенцијама за губиташе, што је добро, али то не значи да неће бити других нежељених утицаја на цене - кажа наша саговорница др Владана Хамовић, директор Центра за макроекономска истраживања Института за истраживање тржишта.

Мора се имати у виду све оно што је довело до прекорачења психолошке границе једноцифреног раста цена од великих трошковних притисака, недовољне производње и велике потрошње, па све до застоја у реструктурирању великих система и јавних предузећа, због чега се у њих и даље уливају велика средства. Чињеница да су цене произвођача индустријских производа у овој години расле брже од цена на мало била је својеврсни сигнал да постоје прикривени притисци на цене. Они су различити и долазе у виду раста цена енергената, али и кроз промене у фискалној политици. Када је реч о нафти зна се да су цене на светском тржишту расле и да се није у потпуности могао избећи тај утицај на општи ниво инфлације, али је он могао да буде и знатно мањи да се нафта куповала у априлу и мају, када је била јефтинија.

С друге стране, променама у фискалној политици знатно је повећано акцизно оптерећење деривата нафте како би се покрио буџетски дефицит, за шта нису били обезбеђени реални извори средстава из привреде. Проблем је у томе што је производња недовољна упркос деветомесечном расту од 6,9 одсто. Мали је број грана које раде како треба зато што многа предузећа немају потрребне сировине, мучи их неликвидност или ту још нису одвојени здрави делови од оних који не могу оздравити. Постоји, дакле, сијасет тешкоћа у самој индустрији чија опрема заостаје за технологијом развијених земаља 19 година, а за оном у земљама у транзицији у просеку 7 до 9 година.

На инфлацију утиче свакако и висока јавна потрошња у односу на друштвени производ. У таквим условима може се говорити и о утицају зарада, које расту изнад нивоа продуктивности, независно од тога што оне не обезбеђују квалитетан живот и стандард. Велике субвенције за предузећа губиташе која су у својеврсном карантину јер их треба реструктурирати па потом и приватизовати, су прича за себе јер је то практично лоше утроше новац. Сада се најављује смањење тих субвенција па остаје да се види како ће то у пракси ићи и неће ли неки нови притисци опет изнудити нешто буџетских пара.

Са свим овим проблемима улази се у наредну годину, па је и због тога као и због многих других неизвесности са којима ће се суочавати креатори економске политике у овом тренутку незахвално оцењивати колико је реална пројектована инфлација. При томе се мора имати у виду да се не може превише очекивати од монетарне политике, јер на инфлацију утиче и много тога другог. Уосталом ове године је вођена умерено рестриктивна монетарна политика, па она ипак није могла, у овим нашим условима да смањи те појачане инфлаторне притиске.

Све то скупа казује да је основно изградити стабилан привредни амбијент. Потребно је, такође, убрзати посусталу приватизацију и реструктурирање предузећа и то нарочито великих система који би посредно преко стабилизације свог пословања утицали и на оживљавање пословних активности других индустријских капацитета у земљи. Уз опаску да не би ваљало ако би којим случајем инфлација и догодине била двоцифрена наша саговорница каже да не треба ићи у другу крајност и прижељкивати стопу од три-четири одсто. Не можемо се поредити са земљама у којима је инфлација од 1 до 3 одсто. У неким развијеним земљама Европе она је на нули, па чак и у минусу. То важи и за поједине земље у окружењу које су ипак у знатно бољој економској ситуацији од нас. У Мађарској је тако за ову годину планирана инфлација од 5,6 одсто, у Пољској 3, а у Словенији 4,4 одсто. У Чешкој се рачуна са минусном инфлацијом од 1,1 одсто, а у Словачкој са минусом од 0,6 одсто. То су, ипак, земље које су предњачиле у транзицији и већ ушле у Европску унију. Али већ и ово подсећање само потврђује да је основно и код нас изгурати реформске промене. Ако се тако ради биће и више страних директних инвестиција и неће се морати толико стезати каиш због тога што је друштвени производ исувише мали.

Катарина Секулић

Натраг