PRESS АРХИВА

Извоз каска за увозом

У привреди Србије бележи се раст индустријске производње који је за првих девет месеци већи за 6,9 досто у односу на исто време прошле године. Али и поред тога, индустријски капацитети су недовољно искоришћени, висока је привредна неликвидност, кредити су изузетно скупи, фискална оптерећења превелика, изостале су очекиване инвестиције, а спољнотрговински дефицит је алармантан јер неизбежно води у дужничку кризу, истакао је на конференцији за новинаре директор Института за тржишна истраживања у Београду проф. др Милоје Кањевац.

По његовом мишљењу инфлација ће бити двоцифрена, а хронична неликвидност прети да се у тај ланац укључе и друге релативно здраве фирме, што би само даље додатно погоршало постојеће стање у српској привреди. У циљу побољшања ликвидности, као једна од мера коју треба што пре предузети јесте убрзавање процеса реструктурисања предузећа, посебно великих система, који у великој мери напрежу републички буџет кроз њихово субвенционисање. На тај начин би се одвојили здрави делови предузећа, односно они који имају тржиште од такозваног канцерогеног ткива, које нема могућности за оздрављење. Тиме би се, по мишљењу Кањевца, постепено обављала и ревиталиазција саме привредне структуре у Србији, док би држава са своје стране могла очекивати редовнију и издашнију наплату пореза, као и смањење расхода по основу давања субвенција нереструктурисаним фирмама.

„Велики проблем је што и даље извоз практично каска за увозом. Најбоља потвреда таквог стања чињеница да је за првих осам месеци ове године увезено робе у вредности 6,69 милијарди долара док је извезено само за 2,15 милијарди долара. Овакви спољнотрговински резултати последица су пребрзе и прешироке либерализације тржишта, који нису пратили адекватни механизми нецаринске заштите. Последица тога је трговински дефицит од 4,54 милијарде долара, што је за 59,2 одсто више него за исто време прошле године. Уколико се настави са постојећом динамиком спољнотрговинских активности, до краја године можемо рачунати са дебалансом у робној размени са светом од око 6,8 милијарди долара“, навео је Кањевац.

По речима истраживача у ИЗИТ-у Саше Ђоговића на раст производње у земљи, поред сезонског фактора, значајан утицај има и позитивна динамика у пољопривредној производња која је додатно упослила капацитете прерађивачке индустрије. Тако је производња дувана порасла за 2,8 пута, док су произвођаћи прехрамбених производа и пића направили позитиван помак за 15 одсто.

Директор центра за макроекономска истраживања у ИЗИТ-у др Владана Хамовић наводи да на основу истраживања тржишта, привредници указују на сплашњавање оптимизма у наредних шест месеци. То се, пре свега, односи на пад поруџбина за производњу како из земље тако и света.

Говорећи о пољопривреди истраживач у ИЗИТ-у Весна Параушић је нагласила да је у Србији у току сетва пшенице на 630.000 до 650.000 хектара од које се наредне године може очекивати принод од 3,3 тоне по хектару и укупан род од два милиона тона. То ће обезбедити довољно жита за домаћу потрошњу и део може да остане за извоз.

Натраг