PRESS АРХИВА

ДОГОВОР СА ММФ-ОМ ТАЊИ ПЛАТНЕ КОВЕРТЕ

До задње рупе на каишу

У јавним предузећима следи стриктна контрола масе плата а ММФ тражи ограничење потрошачких кредита

Министар финансија Млађан Динкић потврдио је да ће следеће године буџетски дефицит износити 20 милијарди динара. Тај јаз између буџетских расхода и прихода биће за 12,7 милијарди мањи него ове године и за чак 23 милијарде динара испод дефицита оствареног 2003, а део тог кресања биће остварен и на терет плата. На такав закључак указује и процена економиста да ће буџетски дефицит бити довољан само за исплату старе девизне штедње, па ће сви остали трошкови морати да буду уравнотежени са приходима буџета.

Они ће, пак, ове године бити 329,3 милијарде динара, колико су и планирани, иако би логично било да буду знатно виши, јер су пројектовани на основу инфлације од 8,5 одсто (биће 12) и раста бруто друштвеног производа од 4,5 процената, а биће скоро дупло већи. Динкић је, такође, најавио да ће се у јавним предузећима стриктно контролисати маса плата, ММФ тражи да се ограниче и потрошачки кредити, па је очито да предстоји ново стезање каиша.

А продуктивност још мања...

Иако већини грађана ни садашње плате нису довољне, многи економисти упозоравају да ни оне нису зарађене и оцењују да је сада „дошла маца на вратанца“. По рачуници Економског института, плате су за осам месеци ове године реално биле за 12,4 одсто веће него лане у истом периоду и расле су много брже од продуктивности. Др Владана Хамовић из Института за тржишна истраживања сматра да је укупна - јавна и лична потрошња непримерено висока у односу на бруто друштвени производ и да се само њеним кресањем може одржати економску стабилност. С друге стране, признаје, садашња примања су врло скромна и многима не обезбеђују ни минимум егзистенције, јер 60 одсто запослених прима између 100 и 200 евра, од 50 до 100 одсто просечне нето зараде, а оне, упркос томе, расту брже од индустријске производње.

- Како смањивање пензија и плата у јавном сектору није популарно, оне ће номинално остати на истом нивоу, али ће им због раста цена и курса евра реална вредност падати, па ће се тако смањити удео потрошње - каже она. - Влада нема другог начина, а шта ће бити са народом, који и сада живи скромно, тек ћемо да видимо, јер просек навише вуче неколико области, а у неким, некада важним гранама, као што је текстилна индустрија плате су око 3.000 динара.

За разлику од неких који верују да ће Влада попустити, ако процени да се превремени избори не могу избећи, Хамовић предвиђа да ће у томе истрајати, иако јој се сваки дан клима под ногама. И директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука др Данило Шуковић сматра да се то мора урадити. Реформе подразумевају преструктурирање и реалног, али и непроизводног сектора-државне управе, здравства, образовања и других јавних служби, да се види ко све троши паре из буџета, да ли су они држави потребни, јер неки и нису, уверен је он. У супротном, наглашава, ни потрошња неће моћи да се смањи.

- Без обзира шта мислимо о нашим министрима, у Србији ништа неће моћи да се ради док им је плата 35.000 динара, јер је то чиста демагогија и одмах се поставља питање ко ће да ради тако одговоран посао за те паре- наглашава Шуковић.- Шта онда тек очекивати од технократа у министарствима, који морају бити адекватно награђени, јер је то услов да буду успешни и некорумпирани. Они који ништа не доприносе треба да отпадну, као у предузећима. Такво реструктурирање мора бити основ за усклађивање потрошње са реалним могућностима, а не линеарно смањење плата свим запосленим, јер би то било погубно с обзиром да су те службе веома битне за функционисање државе.

Уз опаску да је за ММФ битно само да се скреше укупан оквир потрошње, он упозорава да би евентуално линеарно кресање плата убрзало одлазак креативних кадрова, па би тек тада све те службе постале неефикасне и скупе, јер не би могле да обаве посао за који су надлежне. Шуковић истиче да је једино такав приступ исправан и да би он указао на потребу за неким новим институцијама, док би неке од постојећих морале „у аут“ и више не би могле да се ослањају на буџет, као што у фирмама треба задржати само производњу роба за којима постоји тражња на тржишту.

Време одмиче, цена све већа

- Мора се прекинути екстензивно запошљавање, јер код нас сваки министар доводи своје људе и то може само у Србији - каже он. - У земљама ЕУ министар у свој кабинет може да доведе само четири особе, али после истека мандата они одлазе са њим. Помоћнике министара на јавном конкурсу бира комисија, а не поставља их министар, као у Србији.

Коментаришући Динкићеву најаву да ће се стриктно контролисати маса плата у јавним предузећима, он истиче да се и она морају реструктурирати, а то значи и да број запослених у НИС-у или ЕПС-у мора бити упоредив са бројем радника у страним компанијама из исте бранше. Када се кадровска структура у јавним предузећима прилагоди реалним потребама, без непотребних чиновника, тада ће они који остану моћи ће да имају веће плате, а та предузећа ће постати ефикаснија, поручује он.

- У нестабилним политичким приликама, међутим, надлежни не стижу да се баве тим питањима, проблем остаје, а како време одмиче цена је све већа - истиче Шуковић. - Додатни проблем је што све политичке гарнитуре, када дођу на власт, мењају кадрове на свим нивоима. Они, пак, углавном долазе по политичкој линији, па су често неефикасни и неспособни и зато гледају по сваку цену да задрже своје место, јер не могу да издрже конкуренцију.

Он подржава најаве да више неће бити уравниловке у политици плата и наглашава да се у ЕУ припрема нови систем јавне управе са чак 65 платних разреда. И ми би требало да успоставимо сличан систем за све који се финансирају из буџета, закључује Шуковић.

М. Ћулибрк

Натраг