PRESS АРХИВА

Уредба Владе Србије о увозу „половњака“ наишла на различите реакције аналитичара

Позитиван сигнал инвеститорима или лажни економски патриотизам

Да ли ће Уредба Владе Србије унети више реда на домаће тржиште аутомобила

Сасвим је извесно да је главни мотив доношења Уредбе о забрани увоза половних аутомобила старијих од три године, покушај да се до краја године утиче на смањење дефицита трговинског и платног билнаса. Међутим, економски аналитичари нису сасвим сигурни да је реч о мери која је донета благовремено и која ће имати неког значајнијег ефекта. Они наиме упозоравају на то да су све анализе досадашњих токова трговинског и платног биланса показале да је милијарда долара потрошених за увоз аутомобила у првом полугодишту између осталог последица и најаве могуће забране увоза половних аутомобила о чему се месецима уназад говорило у јавности, као и пооштравања других мера ванцаринске заштите. Сви иоле озбиљнији увозници, следећи економску логику похрлили су да предупреде оно што следи након измене владине уредбе и практично је увожено и за залихе. Сличан ефекат треба очекивати и од најаве промене царинских стопа. Већ прве приче о повећању царина биле су сигнал за увознике да пожуре да оно што су намеравила да увезу до краја године увезу одмах.

Осим платнобилансних ефеката, економисти упозоравају на то да прича о покушају да се забраном увоза половних аутомобила штити човекова околина, у ситуацији када је две трећине постојећег возног парка старије од 15 година, не пије воду. Нешто прихватљивијим сматрају објашњење да ће се на овај начин подстаћи прозводња аутомобила у Крагујевцу, али уз ограду да је то више ствар лепих жеља него реалних могућности с обзиром на досадашњу производњу у „Застави“ и цене аутомобила изашлих са њихових трака.

- Одлуком о забрани увоза коришћених моторних возила и делова, односно половних возила старијих од три године, Влада Србије заокружила је пакет мера за сређивање стања у домаћој ауто-индустрији. Фабрика аутомобила у Крагујевцу која се сада налази у процесу реструктурирања повлачи за собом велики конгломерат подизвођача и партнера који се баве производњом компонената и прибора, и идеја Владе Србија је да се та производња извуче из Заставе, јер је процењено да је та индустрија довољно флексибилна и да може да покрене извозни замајац. То значи да ћемо радити на оживљавању индустрије аутоделова, док се не нађе стратешки партнер за Заставу - изјавио је јуче на конференцији за новинаре Љубиша Јовановић, заменик министра за економске односе са иностранством.

Он је подсетио и на Уредбу о производној кооперацији која је усвојена пре три недеље и којом је прецизирано да се аутомобили произведени у иностранству ослобађају царине уколико су произвођачи у њих уградили делове произведене у Србији.

- На нашим путевима углавном се возе аутомобили са моторима еуро 1 и еуро 2 који су забрањени готово у целој Европи. Већина приватних превозника својим аутобусима ризикују безбедност путника. Хаварисана возила представљају опасност број један када је реч о саобраћају, јер се у сумњивим радионицама склапају нетестирана возила - каже Јовановић и подсећа да је овом уредбом старосна граница за увоз грађевинских машина подигнута са шест на осам година.

Коментаришући ову одлуку Владе Србије, Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, каже за наш лист да досадашњи неконтролисани увоз половних аутомобила лоше утиче на потенцијалне стране инвеститоре и њихову одлуку да уђу на српско ауто-тржиште.

- Одлука Владе Србије о забрани увоза коришћених возила и делова позитиван је сигнал страним инвеститотрима да је у Србији почело да се уређује ауто-тржишта, каже Ђоговић.

Он је навео податак да је у прошлој години само за увоз половњака из Немачке потрошено око 60 милиона долара.

- Највећи проблем српске економије је спољнотрговински дефицит, који је за осам месеци ове године премашио 4,5 милијарди динара и већи је за око 60 одсто у односу на прошлу годину. Уколико се настави овакав тренд раста, дефицит ће на крају године износити 6,8 милијарди долара, а само за увоз половних аутомобила у прошлој години потрошено је 700 милиона долара - каже Ђоговић.

Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, међутим, тврди да се овом одлуком Влада Србије ставља у положај да сугерише људима који аутомобил треба да возе.

- То је још један лош потез Владе Србије која шири лажни економски патриотизам, каже Прокопијевић и наглашава да се таквим решењима не може увести ред на ауто тржиште нити помоћи фабрици аутомобила Застава да стане на ноге, јер се то коси са тржишним принципима.

Т. Станковић, С.Чонгради

Натраг