PRESS АРХИВА

Зашто нема извоза

Српска роба скупа а лоша

Привредници Србије у првих шест месеци ове године извезли су робе за 1,8 милијарди америчких долара, док је увоз износио чак 5,7 милијарди долара. Разлика између ове две бројке, илити робни дефицит, од 3,9 милијарди већа је за 53 одсто у односу на исти период прошле године. Ако тако наставимо, дефицит ће до краја године достићи чак седам милијарди долара. Да би се тај одлив вредности из Србије спречио, не може се ићи на смањење увоза, јер би то значило економско затварање, већ је једини излаз повећање извоза. Али роба из Србије не може да конкурише иностраној ни по квалитету, ни по ценама, ни по условима продаје.

Влада Србије и економисти слажу се да су главни кривци за мали извоз наше робе: стагнација производње, лоша структура робе (још увек преовлађују сировине и полуфабрикати уместо финалних производа), затим неинвентивност домаће производње, недовољно развијени систем квалитета, скупо и тромо банкарство.

Оливера Киро, секретар Одбора за економске односе са иностранством Привредне коморе Србије, за „Блиц“ каже да су привредници забринути, јер су услови за рад овде такви да они не могу да парирају конкуренцији споља. Требало би између осталог смањити камате на кредите за производњу. У развијеним земљама банке дајући кредите произвођачима и саме преузимају ризик. Ми смо ризично подручје, банке се унапред обезбеђују високим каматама, што утиче на цену капитала код нас која је врло велика, наводи Киро.

Владана Хамовић, директор Центра за макроекономска истраживања Института за истраживање тржишта, за „Блиц“ каже да наша роба не само да није конкурентна напољу већ не може да се бори са страном робом ни на домаћем тржишту.

- Изгубили смо стара тржишта, а није се радило на модернизовању производње нити смо пратили трендове у свету. То се добро види на примеру малине, производа у чији извоз се много уздамо. Ми и данас мислимо да малину можемо извести у ринфузи. Али свет такву малину неће. Они хоће очишћену и у пластичне кутијице упаковану малину, коју одмах могу проследити у самопослуге. Ту је пресудан људски фактор, то не тражи много улагања а постигла би се много већа цена. На светском тржишту десиле су се многе промене и уведени су стандарди, посебно у дизајну и паковању, које ми још нисмо у стању да пратимо - каже Хамовић. Она наводи да се нисмо потрудили ни за добијање ИСО стандарда за производе који те стандарде задовољавају, иако роба која нема овај стандард не може изаћи напоље.

- Да би се стање поправило треба много пара и памети. Ту много може да уради модеран менаџмент. Треба убрзати приватизацију и наћи стратешке партнере који ће помоћи да се створи добар производ који може да се прода, јер сами то очигледно не можемо - наводи Хамовићева.

Р. Марковић

Натраг