PRESS АРХИВА

Шта ће извозницима у Србији донети договор чланица СТО о укидању пољопривредних субвенција

Ефекти на дугом штапу

Квалитет и ценовна конкурентност услов за излазак на светску пијацу

Одлука водећих чланица СТО о укидању субвенција пољопривредној производњи као део ширег договора о принципима глобалног споразума о трговини од великог је значаја за Србију и њену пољопривреду. Како процењују наши економисти после вести из Женеве, договор најмоћнијих земаља о укидању издвајања једне милијарде долара које су до сада даване за субвенционирање пољопривредних производа, мада не значи одмах битније промене у трговини пољопривредним производима, даје шансу мање развијеним земљама да равноправније учествују у трци за светско тржиште. Свакако, после начелног договора до кога се дошло после пет дана мукотрпног преговарања следе конкретни потези на реализацији договора који могу, по неким проценама да трају и наредних неколико година.

Наиме, када је недавно ЕУ донела одлуку да се приступи реформама пољопривредне политике која подразумева између осталог смањивање субвенција пољопривредним произвођачима и обарање цена тих производа, многи су поставили питање да ли ће сви пољопривредници у ЕУ моћи такве мере да издрже. Нарочито су на сваку промену осетљиви пољопривредници Француске и Немачке, те је отуда и предвиђена поступност у потезима. Прва реакција на измене у ценама неких производа била је најава неких новопримљених чланица ЕУ да одустају од производње одређених култура јер им се уз нове услове то уопште не исплати.

Шта наши произвођачи хране могу да очекују? На кратак рок сигурно не много. И даље ће услов за њихов наступ на светској пијаци бити квалитет, задовољење страндарда и наравно, конкурентна цена. Јер, и када буду субвенције укинуте, а то се неће догодити преко ноћи, и даље ће бројне пољопривредне културе због наше нерационалности у производњи и других увећаних трошкова бити скупље од конкуренције. Дакле, на извозној страни уз евидентно отвореније тржиште и даље ће превасходни задатак бити на нашој страни у поправљању квалитета и појефтињењу наше производње.

- Генерално, налазимо се у ситуацији да морамо да се прилагођавамо Светској трговинској организацији без обзира колико су њени захтеви поштени и да ли нам одговарају. У позицији смо да морамо да чинимо уступке. Сам чин прилагођавања и мењања трговинског режима је нешто што је било нужно. Да би смо из тога извукли неку корист битно је да повећамо конкурентност својих производа, пре свега остваривањем веће продуктивности и бољег квалитета, мада не треба занемарити и већа домаћа и страна улагања за која је потребна општа политичка стабилност и добар курс економске политике. Укидање субвенција нећемо тренутно осетити јер наш извоз пре свега пољопривредних производа у земље ЕУ није значајан и та одлука неће много утицати на нашу тренутну позицију. То је више дугорочан потез - каже Весна Параушић, сарадник Института за тржишна истраживања.

С друге стране пак, смањење извозних субвенција пољопривредним производима, нарочито онима које долазе из ЕУ, могло би да значи смањење заинтересованости наших увозника за њиховом набавком због мање зараде, што би могло да допринесе смањивању увозног дела трговинског биланса. Много пута до сада наши стручњаци су указивали на то да се у Србију непотребно увозе јабуке, пасуљ, парадајз и ко зна шта још. Укидањем извозних субвенција, сигурно је да они неће више бити толико јефтинији од домаћих производа, али то наравно не значи да ће домаће тржиште увек признавати све што се укалкулише у цену онога што је „наше, а делује светски“.

- Иако се укидање субвенција односи само на извоз пољопривредних производа, треба поздравити ову одлуку Светске трговинске организације јер чињеница је да су развијене земље, било поклањајући било извозећи своје производе уз субвенције, уништавале пољопривредну производњу у другим, нарочито мање развијеним земљама. Треба, међутим, подсетити да ће се одлука примењивати постепено и да праве ефекте треба очекивати тек за неколико година. То је позитиван корак СТО који показује да баријере за трговину у свету падају, а не да расту како тврди српски министар финансија који заговара веће затварање привреде. Примена ове одлуке требало би да домаће производе учини конкурентнијим у односу на оне из Европске уније и других развијених земаља - каже за Данас Мирослав Прокопијевић, председник Центра за слободно тржиште.

Према речима Саше Ђоговића, сарадника Института за тржишна истраживања, одлука чланица СТО о укидању субвенција за пољопривредну производњу отвара могућност да и трговина пољопривредним производима буде у много већој мери слободна, да неразвијене земље имају бољи приступ тржиштима, да буду конкурентније по ценама.

- Било би добро да и ми искористимо ову промену у светској трговинској политици, да подстакнемо оне производње које имају могућност да квалитетом и конкурентношћу обезбеде пласман на страним тржиштима и да те производе држава снажно извозно стимулише како би спремно дочекали постепено повлачење државних, кабинетских, „руку“ из ове делатности. Конкретно, најпре можемо осетити дејство ових мера кроз смањење увоза пољопривредних производа из ЕУ на наше тржиште - каже Ђоговић.

Т. Станковић - И. Радак

Натраг