PRESS АРХИВА

Народна банка Србије упозорава Владу, економски експерти једногласно тврде

Инфлација се отргла контроли

Обећана инфлација грађанима Србије од 8,5 до 9,5 одсто у овој години, по свему судећи, остаће још једно празно обећање. Несугласице које се последњих дана наслућују између Народне банке Србије, која има нимало захвалну улогу да испуни очекивања, и Министарства финансија, које стручњаци окривљују за инфлаторни притисак због „популистичког“ буџета, кулминирале су јучерашњим саопштењем НБС.

У њему се каже да је инфлација остварена од јануара до јула ове године изнад утврђених оквира од 8,5 до 9, 5 одсто и истиче да НБС није могла, нити ће моћи сама да обузда инфлаторне притиске, због чега је „неопходно конзистентно спровођење економске политике у целини“.

Као трећи инфлаторни притисак у НБС наводе повећан обим јавне потрошње. Студија НБС утврдила је, такође, да је монетарна политика у 2004. била умерено рестриктивна, али да у условима појачаног утицаја „шокова“, изазваних корекцијом светских цена примарних производа и домаћих цена у области природних монопола, она није могла сама да обузда појачане инфлаторне притиске. Искључиво мерама монетарне политике неће бити могуће ни да се у преосталом делу године сузбију ефекти екстерних утицаја, али ће се наставити са политиком оштрог обуздавања потенцијалних притисака на повећање домаће тражње.

Неопходан ребаланс буџета

Иако је министар Динкић пре одласка на годишњи одмор најавио врло рестриктивну фискалну политику у другој половини године и одолевање захтевима штрајкача управо због монетарне стабилности, економисти сматрају да се то питање већ отргло контроли.

- Десило нам се оно што не би смело, а то је да монетарна политика удара у клин, а фискална у плочу, односно да имамо раскорак између НБС и Министарства финансија - каже за „Блиц“ економиста Милан Ковачевић.

- Иако као економиста не могу да дајем прогнозе, као грађанин спреман сам да се кладим да ће инфлација бити двоцифрена. Раст инфлације је кренуо у априлу и она се убрзано захуктава, а њен главни узрок је популистички буџет који је за 18 одсто повећао расходе и упркос обећањима о смањењу намета, подигао их.

Ковачевић процењује да ће овогодишња инфлација износити минимум 11 одсто и, како каже, у овој констелацији снага не види могућност да се то заустави или промени.

- Уколико се под хитно већ у септембру направи ребаланс буџета, а њиме бисмо се вратили на наш предлог из октобра прошле године, има изгледа да инфлација до краја године буде између 10 и 12 одсто, а буџетски дефицит између 30 и 40 милијарди динара. У супротном, могуће је у трећем и четвртом кварталу кашњење исплата из буџета, притисак на динар и даље слабљење девизних резерви, као и далеко већа инфлација - каже за „Блиц“ Божидар Ђелић, бивши министар финансија. Према његовим речима, још није касно да Влада Србије призна да је усвојени буџет нереалан, а планирана инфлација од 8,5 до 9,5 одсто неодржива.

Мере НБС нису добре

- Бројни штрајкови су притисци на буџет, а последица су демагошких обећања током предизборне кампање, у којој се обећавало много текстилцима, пољопривредницима, јавним предузећима, привреди. Огромна већина обећања није била реална и сада је Влада у паници да каже социјалним категоријама истину и преузме одговорност за непопуларне потезе. Очито је да иза одлучности министра Динкића да неће дати повишице штрајкачима, стоји најављени ултиматум ММФ-а - каже Ђелић.

И Владана Хамовић из Института за тржишна истраживања објашњава да је кретање цена у првих шест месеци ове године, са просечним месечним растом од 0,8 одсто, указивало на то да ће се са том динамиком доћи до инфлације од 10,6 одсто на крају године.

- У такве рачунице нису урачуната поскупљења струје од 1. јула и најављено поскупљење бензина које ће такође изазвати додатни инфлаторни удар. Ако се инфлација заустави на 12 одсто на крају године, биће то релативно добро. Мере које НБС предузима подизањем обавезних резерви за банке, односно повлачењем новца из оптицаја како би зауздала инфлацију, нису добре. Такви ефекти би се могли постићи и пласирањем тог новца у производњу јер се заборавља да је привреда наш кључни проблем - тврди Хамовић и најављује да без пажљиво процењих корака и контролисања сваке карике у низу, може доћи до вртоглаве инфлације која би се отргла контроли.

Прогнозе о двоцифреној инфлацији и курсу од 75 у бољем, а 82 динара за евро у горем случају, економиста Мирослав Прокопијевић из Центра за слободно тржиште дао је још у септембру прошле године, када се мало ко надао таквом исходу.

Преко леђа грађана

- И тада ми је било јасно да инфлација у овој години неће остати једноцифрена. Ценим да ће у бољем случају она износити 11, а у горем 15 одсто у овој години. Инфлаторни притисак врше енормна државна потрошња, јавна предузећа, спољнотрговински дефицит и смањење девизних резерви. Сада је само питање на шта ће тај притисак бити пребачен, а једна од првих мера била је повећање обавезних резерви за банке са 18 на 21 одсто. Тиме се притисак пребацује на пословне банке, односно на грађане, кроз више камате на подигнуте кредите или мањи обим кредитирања. Дакле, све иде преко леђа грађана.

Прокопијевић тврди да је постојећи буџет чист провизоријум, те „да се тако не кроји ни кућни, а камоли државни буџет“.

- Актуелни штрајкови врше додатни притисак на буџет, а околност да су малинари и РТБ „Бор“ добили новац, представљају отворен позив и другима да траже средства из буџета.

Прокопијевић уз прогнозирану инфлацију до краја од 11 до 15 одсто и курс динара од око 80 динара за евро, у наредној години очекује наставак негативних трендова.

- То значи привредну стагнацију, већу двоцифрену инфлацију у 2005. години и курс од 105 до 110 динара за евро. Дакле, златно доба трошења је прошло, а сада долазе рачуни које морамо да платимо.

Катарина Прерадовић

Натраг