PRESS АРХИВА

Од пазара само ситниш

БЕОГРАД - Тек четвртина трговаца повећала је промет током маја и јуна, у периоду, који се, иначе, убраја у сезонски „јаке“ месеце за потрошњу.

Истовремено, како показују анкете Института за тржишна истраживања ИЗИТ-а, промет у малопродаји је укупно гледано у овом периоду смањен код 57 одсто анкетираних трговинских фирми.

- Код непрехрамбених производа, промет је смањен према одговорима 71 одсто анкетираних трговаца, а код прехрамбене робе је више од половине испитаника, њих 53 одсто потврдило пад продаје - каже Владана Хамовић, директор Центра за макроекономска истраживања при ИЗИТ-у. - Истовремено, промет је у посматраном периоду повећан у трговини мешовитом робом. Али, то није битније утицало на укупно кретање продаје.

Драгиша Потић, директор маркетинга „Цемаркета“ каже да је промет у поређењу са истим периодом лане нешто бољи, али да највећи трговински ланац, према зацртаном плану, ипак, бележи пад продаје. Уобичајено се сада, због сезоне годишњих одмора мање пазари у трговинама, али паду продаје је свакако допринело и недавно поскупљење појединих намирница, попут свежег меса и деликатеса.

- Од понедељка до петка дневно се, стандардно пазаре три до пет производа, а у дане викенда избор купаца је нешто бољи - указује Потић. - Тренутно најпродаванији производ код нас је породични хлеб „Ц“ (килограм је 29,9 динара), затим пастеризовано млеко, готово све категорије свињског, јунећег и пилећег меса, укључујући и ћевапе, затим уље и шећер, поврће и воће, минералне воде, сокови и кафа.

Неоспорно је да се на известан начин мења структура промета. Највећи део куповине, ипак, и даље иде на прехрамбене производе. Али, под утицајем све веће понуде куповине на кредит, грађани се одлучују на тај избор, јер једино тако могу направити већу инвестицију за своје домаћинство. Наиме, веће интересовање за кредитирање се углавном усмерава на појачану куповину беле технике, возила или за путовања, односно летовања.

- За кредите се, како показују подаци, најчешће одлучују они чија је плата изнад 25 хиљада динара, а њих је 13,7 одсто запослених, а затим и грађани са примањима од 10 до 25 хиљада, а таквих је једна петина од укупно запослених у Србији - каже директор Центра за макроекономска истраживања.

КУПОВНА МОЋ

Не треба, међутим, заборавити, да је куповна моћ становништва и даље недовољна и да 51,3 одсто запослених прима нето зараду у распону од 8.447 до 16.894 динара, што мора се признати није велика основица за подмиривање рата, чак и оних када је дужи рок отплате.

Према најновијим подацима републичке статистике, просечна зарада у мају ове године без доприноса и пореза износила је 13.455 динара, а при томе у привреди 12.542, и ванпривреди 15.666 динара. Али, од укупно 1.211.244 запослених, 1.032.116 је исплаћених радника.

Д. МАРИНКОВИЋ

Натраг