PRESS АРХИВА

Субвенционирање посрнулих предузећа грешка владе или једини спас наше привреде

Милијарде поједу губиташи

БЕОГРАД - Узимањем од свих пореских обвезника, држава у овој години издваја готово 42 милијарде динара и усмерава их фирмама које или су на издисају, или се, како кажу у Влади Србије, налазе у процесу реструктурирања и власничке трансформације. Ово горуће питање, како су потврдили у Министарству привреде, отвара се ових дана и у самој Влади Србије, а полемике ресорних министара нису нимало безазлене.

Према подацима овог министарства, само деловима хемијске индустрије, до јуна је дато преко 500 милиона динара директних субвенција, не рачунајући новац за доприносе по уговору о преузимању дуга. Тако је „Вискози“ из Лознице до 1. јуна дато је 256,7 милиона динара, шабачкој „Зорки“ 84 милиона динара, панчевачкој Азотари исплаћено је 61 милион динара, ХИП Петрохемији 39 милиона, а предузећу ИХП Прахово 35 милиона динара.

Овим фабрикама, тврде у министарству, између осталог, дат је новац „како би се обезбедиле довољне количине ђубрива за пољопривреду до проналаска стратешког партнера и приватизације предузећа“. Највеће субвенције и даље се додељују „Застави“, „РТБ Бору“ и осталим гигантима за које нико до сада није нашао лек, изузев доделе новца пореских обвезника.

Већина домаћих и страних економских стручњака сматра да је субвенционирање државних предузећа најгори облик „оживљавања“ привреде.

Стојан Стаменковић, стручњак Економског института, сматра да је субвенционирање нерационалан поступак и чисто бацање пара. То значи, нагласио је недавно Стаменковић, да новац узимате од компаније која добро функционише, тиме јој отежавате положај, да би покушали да решите социјалне случајеве, попут оног са „Заставом“.

Преживљавање

Милан Јосиповић, помоћник министра привреде задужен за индустрију, каже да је политика каматних стопа за средства која одобрава Фонд за развој много повољнија у овој години. Он каже да је за разлику од прошле године, камата на кредите из субвенција само један одсто, да се они одобравају на 36 месеци за трајно обртна средства са почеком од годину дана.

- Заблуда је да су фирме, којима се одобравају субвенције чисти губиташи. Њихов губитак се ипак смањује. Давање субвенција је стратегија преживљавања. Тиме не купујемо само време, него их и оживљавамо. То доказују и подаци да је забележен раст индустријске производње за осам одсто - каже Јосиповић и додаје да је продуктивност у фирмама које се субвенционишу иста и са 40 одсто мање радника, а да оне чине три четвртине укупне индустрије Србије.

Према његовом мишљењу, најбољи облик за решавање „посрнуле“ привреде је приватизација. За лоша предузећа, сматра Стаменковић, не треба инсистирати на цени, под условом да купац гарантује покретање производње. Осврћући се на предизборне наступе Богољуба Карића, којима је показивао затворене фабрике, Стаменковић каже да би му понудио „Заставу“ и 100 милиона долара обртног капитала у кешу, под условом да својом имовином гарантује да ће покренути производњу у том гиганту.

Др Владана Хамовић, директор Института за тржишна истраживања, сматра да субвенционирање пропале привреде, са 600 милиона евра у овој години, представља огромну суму за нашу државу, али да то ипак није велика цифра, ако се има у виду лоше стање предузећа.

- Привреди свакако треба помоћ, али само под условом да су средства дата строго наменски и под условом да предузеће, којем се одобрава субвенција, има пласман робе и тражњу - каже она и истиче да при додели средстава не сме да буде корупције.

- Подаци из истраживања Института показују да су у садашњим условима пословања мали изгледи за бржи опоравак српске привреде. Нема ни једне анкетиране фирме која није заинтересована за улагање у основна средства и нове технологије, али је за то највећа препрека помањкање инвестиционог капитала - објашњава Хамовић и наглашава да према оцени привредника, државни органи и институције нису много урадили ни на јачању правне државе и законодавства, иако су то обећавали.

И. Краснић

Натраг