PRESS АРХИВА

Раст производње, неповољна клима

У српској привреди и поред раста производње и даље је неповољна клима. Њу карактерише даље задржавање изражене унутрашње и спољне неравнотеже, праћене неликвидношћу привреде и смањењем слободних средстава пословних банака. Све што се ради указује на чињеницу да још увек није започео прави опоравак привредне aktivnoxsti, што би могло да убрза улазак српске привреде у дужничку кризу, уколико се ускоро ништа значајније не промени у постојећој динамици инвестиционих и извозних активности, истакао је директор Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) др Милоје Кањевац, на конференцији за новинаре 2. јула.

По његовим речима укупне девизне резерве износе 4,13 милијарди долара, док су на крају прошле године биле 4,43 милијарде долара. Дакле, додао је Кањевац, и поред раста производње, све то говори да је пословна клима и даље неповољна. Највећи проблем који се не решава је неуравнотежена динамика раста извоза и увоза. Јер, извоз нам је за првих пет месеци ове године повећан за 17,9 одсто, а увоз чак за 36,9 одсто. Тако нам спољнотрговински дефицит за првих пет месеци ове године износи 2,8 милијарди долара што је за 57,2 одсто више него лане у исто време.

„Уколико се настави овакв раст трговинског дефицита са светом он ће на крају године износити 6,8 милијарди долара. То је за две милијарде долара више него на крају 2003. године. И последње поскупљење струје негативно ће утицати на планирани раст инфлације па ће она на основу овог поскупљења имати раст и износиће 10,7 одсто. Иначе, и по степену поверења остваривања економске политике Влада Србије се налази веома ниско. Преа најновијој анализи немачког института ИФО, на лествици поверења заузимамо претпоследње место, а иза нас је само Албанија“, каже истраживач у ИЗИТ-у Саша Ђогововић.

Директор Центра за макроекономска истраживања у ИЗИТ-у др Владана Хамовић истиче да су фактори који ће утицати на пословање привреде у овој години, пре свега, висока неликвидност и неадекватна кредитна подршка, који у условима недостатка сопственог новца и високох камата, не пружају могућност лаког и брзог опоравка. Уз све то висока су и фискална оптерећења. Нашу привреду карактерише низак степен искоришћености капацитета и њихова технолошка заосталост у односу на земље у окружењу за шест, а на државе Европске уније чак за 17 година, указује Владана Хамовић.

Истраживач у ИЗИТ-у Весна Параушић наводи да ће овогодишњи род пшенице, према досадашњим проценама изностити 2,36 милиона тона или 3,7 тона по хектару, што је за 74 одсто више него лане. Оваква производња превазилази наше потребе, тако да ће значајне количине преостати и за извоз.

„Веома позитивна акција Министарства пољопривреде Србије везана за регистрацију пољопривредних газдинстава и кредитирање пољопривредника, за сада је заживела у веома малом проценту. Наиме, од 778.891 пољопривредних домаћинстава у Србији, до 15. јуна у Регистар пољопривредних газдинстава уписано је свега 6.687 поседа, а одобрено је само 819 кредита у износу од 54,4 милиона динара“, истиче Весна Параушић.

Натраг