PRESS АРХИВА

Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, о спољнотрговинском дефициту

Увоз робе широке потрошње гута девизе

Београд - Према подацима Републичког завода за статистику, спољнотрговински дефицит у првих пет месеци ове године премашио је 2,8 милијарде долара (1,6 милијарде евра), што је за чак 57,2 одсто више у односу на исти период лане. Извезено је робе у вредности од 1,2 милијарде долара што у односу на прошлу годину представља повећање од око 15 одсто, док је вредност увезене робе премашила четири милијарде долара, што је више за 41,8 одсто одсто у односу на посматрани период. Дакле, укупна спољнотрговинска размена у првих пет месеци ове године изражава се цифром од 5,3 милијарде долара.

Коментаришући ове нимало охрабрујуће резултате, Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, каже за Данас да висок спољнотрговински дефицит не изненађује, ако се има у виду регистрован раст увоза, а нарочито забрињава висок увоз робе широке потрошње, пре свега пољопривредних и прехрамбених производа.

- Неконтролисани увоз робе широке потрошње веома лоше делује на домаће произвођаче и увећава наш платни биланс. Због тога је неопходно што пре увести мере ванцаринске заштите које би биле у складу са европским стандардима. То подразумева увођење антидампиншких мера, усвајање закона о заштитном систему којим би се ограничио увоз одређених производа, али у тај пакет треба уврстити и повећање царинских стопа за те производе - каже Ђоговић.

Уз констатацију да Србија по степену технолошке опремљености заостаје за развијеним земљама око 17 година, наш саговорник наглашава да је увоз капиталне опреме и савремене технологије веома низак.

- Имајући у виду огромну потребу индустријских капацитета за реконструкцијом погона за производњу, неопходно би било што пре повећати конкурентност наших производа како на домаћем тако и иностраном тржишту - наглашава Ђоговић.

Према његовим речима, уколико се овај негативни тренд раста спољнотрговинског дефицита настави, дефицит би до краја године могао да достигне 6,8 милијарде долара, што је за чак две милијарде више у односу на „рекорд“ остварен у прошлој години.

Коментаришући чињеницу да и у структури извоза и увоза доминирају производи за репродукцију (у увозу учествују са 54,9 одсто, а у извозу са 68,4 одсто), Ђоговић каже да то истовремено радује али и забрињава јер извоз производа за репродукцију у које спадају на пример дрво, метал, сирово воће или поврће..., доказује да српска индустрија „има мало конкуретних производа које би могла да пласира на инострано тржиште“. Када је реч о увозу репроматеријала, Ђоговић каже да је то позитивни сигнал јер је реално очекивати да ће се те сировине обрађивати у српским фабрикама и продавати као финални производи у иностранству. Он, међутим, истиче да се податак о повећаном увозу репроматеријала не уклапа у динамику индустријске производње која би требало да бележи раст. Насупрот томе, индустријска производња је у мају била нижа за око 2,3 одсто у односу на април, док је за првих пет месеци ове године ниво индустријске производње био већи за око 7,5 одсто у односу на прошлу годину.

С. Чонгради

Натраг