PRESS АРХИВА

ОЦЕНЕ ИНСТИТУТА ЗА ТРЖИШНА ИСТРАЖИВАЊА

Опасне неравнотеже

Неоспоран је известан опоравак индустријске производње, али забрињавају раст цена и изузетно висок спољнотрговински дефицит

Пад индустријске производње у априлу, од 10,1 одсто у односу на веома високих 18, 6 процената раста у марту, највише због смањења производње и дистрибуције електричне енергије, можда се и могао очекивати. У Институту за тржишна истраживања, на јучерашњој конференцији за новинаре рекли су тим поводом, да је било нереално очекивање да ти учинци из месеца у месец бележе двоцифрени раст. Ипак, у ИЗИТ-у сматрају, уз поновљену напомену, да у методологији праћења индустријске производње није баш све „по мери”, да је индустријска производња објективно у успону, али да у привреди постоји неколико опасних неравнотежа, које, у лошијем економском сценарију, могу да изазову неочекиване ломове, па и осетније буђење инфлације.

И за стручњаке ИЗИТ-а раст цена индустријских произвођача представља дубок и потмули потрес, који, ако се ништа не предузме, лако може да се прелије на раст малопродајних цена. На питање новинара, где је жариште такве нестабилности, јер те цене из месеца у месец расту 1,2 одсто и брже су од инфлације, стручњаци ИЗИТ-а кажу да су у питању трошкови за енергетику, али и плате. Зараде у априлу реално су порасле 10 процената. Много брже од раста индустријске производње и продуктивности рада. Ето још једне неравнотеже, која се за час може претворити у инфлацију тражње. Истина, изузетно висок увоз у протеклом делу године, од 3,4 милијарде долара, упола већи него лане у исто време, умногоме поправља стање у робно-новчаним односима на домаћем тржишту, али толике, готово неумерене набавке, прете незапамћеним спољно-трговинским дефицитом. У протеклом делу године повећан је 63,9 одсто и већ је достигао 2,3 милијарде долара.

Да невоља буде већа, кажу и ИЗИТ-у, на увоз робе широке потрошње отпада чак 77,5 процената увоза. Ето, кажу, још једног податка за бригу. Не само због огромног одлива девиза и опадања девизних резерви земље, већ и недовољног увоза савремене опреме, машина, па и сировина за наставак охрабрујућих стопа индустријске производње.

За осетан и дугорочан бољитак у привреди потребно је, кажу јучерашњи саговорници, много више од појединачних економских мера, а пре свих иностране инвестиције, повољни банкарски зајмови и знатно повољнија пореска политика, која се, како рекоше, стално наговештава и стално одлаже. Ваљда, због, превеликих обавеза за јавне финансије у које још нико озбиљније није такнуо. Позајмљени динар код нас је толико скуп да се мало ко усуђује на задуживање. Просечна каматна стопа на тржишту новца полако расте и већ је достигла 30 процената годишње, док банке кубуре с ликвидношћу.

Неповољан тренд

У току десет месеци прошле године, које је јуче саопштио истраживач ИЗИТ-а Саша Ђоговића, у Немачкој смо купили друмска возила, углавном половна, за 171,3 милиона долара. Та сума чини 73 одсто нашег извоза у ту земљу с којом имамо један од највећих спољнотрговинских дефицита. За куповине машина и уређаја, специјалних машина за поједине индустријске гране и општу употребу потрошили смо 153, 1 милион долара. Наше контраиспоруке свеле су се на воће и поврће, одећу, производе од каучука, шећер, мед... По свему судећи, како је Ђоговић проценио, такав неповољан тренд је настављен до краја 2003, али и у протеклом делу ове године.

Добра година

Пролећна сетва је са успехом приведена крају на планираним површинама, а стање јесењих усева, као и климатски услови, наговештавају добру годину. Према процени истраживача ИЗИТ-а Весне Параушић, ове године може се очекивати раст пољопривредне производње од око осам процената у односу на прошлу годину, када је дошло до пада од 5,7 одсто. Охрабрује, како је рекла, и подстицајнија аграрна политика владе, јер је ове године, осим већег аграрног буџета, пољопривреди понуђено знатно више повољних кредита.

С. Костић

Натраг