PRESS АРХИВА

Одјеци кампање Министарства трговине туризма и услуга „Купујмо домаће - обновимо Србију“

Неопходна акција или лош маркетиншки потез нове власти

Београд - Министарство трговине, туризма и услуга Владе Републике Србије најавило је покретање кампање под називом „Купујмо домаће - обновимо Србију“. Према речима Бојана Димитријевића, министра за трговину, туризам и услуге, циљ ове кампање је да се утиче на свест потрошача да купују домаће производе, „чиме ће се реафирмисати домаћа привреда, ојачати поверење у домаће производе, смањити одлив средстава према иностранству, као и сачувати постојећа и отворити нова радна места“. Ова акција има за циљ и промену свести понуђача како би на домаћем тржишту понудили квалитетне производе по приступачним ценама.

РАДУЛОВИЋ: Без мириса национализма

Слободан Радуловић, генерални директор компаније Ц-маркет смантра да је акција добра, али закаснела. „Жао ми је што акција није заживела пре три до четири године, када смо је ми иницирали. То је нешто што је већ виђено у земљама у окружењу- Македонији, Словенији, Хрватској, оценио је Радуловић.

Према његовим речима, успех кампање ће зависити од интензитета, али „то никако не треба да буде акција која мирише на национализам“. Радуловић је истакао да корист од акције може да буде веома велика, ако се роба сличног квалитета продаје по сличним ценама, и додао да успех кампање зависи од купаца.

- Кампања „Купујмо домаће, обновимо Србију“, представља добар потез, али мора се истовремено спроводити на свим фронтовима. Мислим да је неопходно да се у акцију укључи цела Влада, јер је то једна од могућности да се смањи велики спољнотрговински дефицит, који прети да уништи нашу економију. Посебну пажњу треба посветити и уласку страних компанија на наше тржиште који ће коришћењем домаћих ресурса пласирати своје производе на инострано тржиште и тиме побољшати наше извозне резултате, каже за Данас Мирљуб Лабус, потпредседник Владе Србије.

Према речима Предрага Бубала, министра за економске односе са иностранством, ова акција је неопходна, имајући у виду велики раскорак између увоза и извоза и чињеницу да се „против тог проблема не можемо борити царинским баријерама“.

- Акција којом се апелује на свест људи да куповином домаћих производа утичу на побољшање српске економије нужан је потез у условима када је спољнотрговински дефицит достигао пет милијарди долара, , каже Бубало за наш лист и додаје да то подразумева више рада на побољшању конкурентности и технолошких могућности наше привреде.

Према речима Саше Ђоговића, аналитичара Института за тржишна истраживања ова кампања има подлогу и дугорочно посматрано може дати очекиване ефекте. Први ефекти могу бити видљиви већ крајем године, а веће можемо очекивати тек за две до три године.

Подлогу за кампању чине прехрамбена и текстилна, али и индустрија обуће, чији производи треба да освоје тржиште квалитетом, брендом и кампањом која код грађана треба да пробуди свест да не мора да буде добро све што је страно каже наш саговорник.

Ђоговић сматра да треба апеловати на домаће потрошаче да купују домаће производе не само на домаћем тржишту, већ и изван наших граница. Он очекује да ће се захваљујући овој кампањи смањити увоз пре свега прехрамбене робе, чиме ће се не само смањити спољнотрговински дефицит, већ и уштедети девизна средства.

- Кампања Министарства трговине нема никакву дискриминаторску ноту. То је промотивна кампања, која има за циљ мењање навика домаћег купца и промоцију домаћих производа који имају слични, ако не и већи квалитет од страних - нагласио је Ђоговић и додао да би „карта“ на коју би требало да се игра домаћа кондиторска индустрија, пре свега, Банини, Свис лајон, Бамби, индустрија воћа и поврћа (Next сокови), индустрија алкохолних пића (Рубин), али и текстилна индустрија (Тодор).

Он подсећа да би држава требало да искорсти царинске и ванцаринске мере заштите домаће текстилне и индустрије обуће, јер је тржиште преплављено робом лошег квалитета, најчешће кинеског порекла. Усвајање стандарда квалитета које препоручује ЕУ, спречавање полулегалног увоза и смањење степена корупције могу помоћи нашој текстилној индустрији и домаћим брендовима да нижим ценама и бољим квалитетом нађу пут до купаца, оценио је Ђоговић.

Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић, међутим, сматра да је кампања „Купујмо домаће - обновимо Србију“ лош маркетиншки потез нове власти. Он тврди да то неће помоћи опоравку привреде ни побољшању квалитета домаћих производа.

- Од ове кампање корист може да има само министар трговине и маркетиншка агенција која је учествавала у њеној припреми, оценио је Прокопијевић у изјави агенцији Бета наглашавајући да је главно питање да ли су наши производи бољи од иностраних.

Највећа помоћ домаћој привреди, према његовој оцени, била би да се у Србији створи повољан амбијент за привређивање јер би се на тај начин привукли страни инвеститори и обезбедила конкуренција. „Без конкуренције нема побољшања квалитета робе, што је услов за повећање извоза“, нагласио је Прокопијевић.

Економиста Владана Хамовић подржала је владину камапању и истакла да је одавно требало покренути такву кампању којом би домаћи производи били заштићени од неравноправног третмана у трговинама.

- Чињеница је да нема много домаћих производа који по квалитету могу да конкуришу иностраним, али и то да има оних које и трговци и потрошаци неправедно потцењују, рекла је Хамовићева.

Неравноправан третман домаће робе се, како је објаснила директорка Центра за макроекономска истраживања Института за тржишна истраживања, огледа у том што се она ставља на мање видна места у трговинама, поготово у иностраним супермаркетима.

- Добар пример да домаћи потрошачи безразложно потцењују оно што се произведе у Србији су и производи ‘Мериме’ из Крушевца који се сада израђују по стандарду ‘Хенкела’, али се упркос томе њихова продаја није повећала, навела је Хамовићева.

Према речима Борислава Миљановића, директора маркетиншке агенције МЦЦАНН - Ерицксон, идеја кампање је добра, али ће, како тврди, реализација бити „мршава“. Он истиче да су учинци сличних акција покренутих у другим земљама били скромни, јер се купци одређују према имену, квалитету и цени производа, а не према томе шта им држава преко рекламних кампања „суфлира“ да треба да купују.

- Треба ослободити фирме одређених давања држави како би део тих средстава могли да инвестирају у побољшање производње, каже Миљановић и додаје да је кампања Владе Србије „траћење пара пореских обвезника“.

И. Филиповић, С.Чонгради

Натраг