PRESS АРХИВА

ОЦЕНЕ ИНСТИТУТА ЗА ТРЖИШНА ИСТРАЖИВАЊА

Нова методологија – већа производња

Велико је питање колико је реалан двоцифрен раст индустријске производње у првом тромесечју

Неповољни економски токови с краја прошле, настављени су и у првом кварталу ове године, а огледају се у пословању привреде с високим губицима, ниском акумулацијом, без обртних средстава које не може да позајми, јер су кредити изузетно скупи. Од таквих, нимало охрабрујућих оцена, које су јуче предочили стручњаци Института за тржишна истраживања, представљајући билтен о текућим привредним кретањима у СЦГ, веома одудара податак о индустријској производњи у Србији.

Према статистичком извештају, индустријска производња је у првом тромесечју порасла свих 11,7 процената у односу на исто раздобље прошле године. Мартовски учинци су још импресивнији – 17,6 одсто у поређењу са истим месецом лане, а 14,3 процента у односу на просек 2003. Овакве податке, упозорио је др Милоје Кањевац, треба примити с великом резервом, јер статистика од почетка ове године прати кретање индустријске производње по новој методологији, номенклатури и по пондерационом систему. Истина, рекао је др Кањевац, и обухват предузећа је мало већи, али основа за поређење није иста, па отуда и тако импресивни резултати. Да те податке ваља примити с великом резервом упућују и резултати најновијих истраживања у привреди. Анкетирани предузетници, према речима директора Центра за макроекономска истраживања ИЗИТ-а др Владане Хамовић, готово листом указују на погоршање пословне климе. При томе, раст производње очекује свега половина анкетираних.

Коначно, питају стручњаци ИЗИТ-а, ако је заиста дошло до толиког повећања учинка у индустрији где се изгуби толика роба, јер извоз стагнира, запосленост опада, а увоз, опет, расте. Сва је прилика да треба сачекати нову серију месечних података па тек онда доносити неке далекосежније закључке, оценили су јуче у ИЗИТ-у.

На веома спор и мукотрпан опоравак привредне активности указују и веома честе жалбе привредника на недостатак не само обртних средстава, већ и новца за инвестиције. До капитала је, међутим, веома тешко доћи, јер банке кубуре с ликвидношћу, а због изузетно високе тражње за новцем камате су готово зеленашке. Према подацима ИЗИТ-а просечна каматна стопа на тржишту новца на Београдској берзи у марту била је 29,9 процената. С тако скупим новцем нема производње која га може отплатити без губитка.

И поред таквих невеселих макроекономских чињеница потрошња – расте. Мартовска просечна плата била је 12.911 динара (184 евра) или 1,1 одсто реално већа него у фебруару, а свих 27,5 процената према истом месецу лане. Све то у околностима када око 200.000 запослених у марту није примило ни динар зараде. Мада је просечна пензија исплаћена у марту била невеликих 9.006 динара (128 евра) и те принадлежности су реално порасле 5,6 одсто у односу на претходни месец, а 17,6 процената према марту 2003. С обзиром на то да су и буџетски приходи повећани, није чудо, упозоравају стручњаци ИЗИТ-а, што се привредници жале на висока фискална захватања.

Натраг