PRESS АРХИВА

Привредници и аналитичари о ефектима нових пореских мера

Не очекује се дивљање цена

Хлеб за сада не поскупљује, што се за млеко не може тврдити на дужи рок. Ово поскупљење већ урачунато у планирану инфлацију од 10 одсто

БЕОГРАД - Иду ли нам црни дани после најаве министра финансија да следе за три динара веће акцизе за гориво? Већини грађана Србије сваки динар више на кућни буџет прети да уруши ионако натегнути живот, па се многи питају хоће ли морати да преполове и оно основно, хлеб и млеко. Бензин и дизел су често значајни трошкови у индустрији, па их хвата страх од нових ценовника у радњама. Папрене нове таксе на аероплане и бесне аутомобиле их не дотичу, јер је многима одавно једино превозно средство ГСП.

Према незваничним али поузданим информацијама, повећање акциза за три динара на цигарете неће се допасти ни страним инвеститорима јер је бивша влада акцизну политику са дуванским гигантима, који су дали стотине милиона евра, планирала на десет година.

Хлеб, за сада, неће да поскупи, поручује Бошко Видојевић генерални директор Београдске пекарске индустрије. На питање на који ће начин да поднесу веће трошкове пословања, имајући у виду да ће дизел, који им је велика ставка, бити за три динара скупљи, одговара дипломатски „Обавићемо разговоре у Влади“. Он подсећа да су раније направили договор са владом да нема поскупљења и да једностране одлуке ни сада неће доносити. Међутим, оно што важи за домаће, не обавезује стране инвеститоре, па Слободан Петровић, из инвестиционог фонда „Салфорд“, који је власник пет великих млекара у Србији, напомиње да свако повећање цена трошкова производње постепено мора да доведе до поскупљења.

- У млекарама, где користимо гас за прављење паре, нове акцизе неће повећати трошкове, али то није случај у онима где су нам погонско гориво дизел и нафта. Цена млека је слободна и нормално је да се већи трошкови додају на коначну цену. Сигурно је да ће, и после поскупљења струје, она морати да се коригује навише, каже Петровић. Он додаје да је други случај код произвођача хлеба, јер они добијају помоћ од државе кроз јефтиније брашно. Петровић упозорава да, због раста евра, расту и увозне компоненте, па и то мора да се има у виду при оцени стабилности цена.

Катастрофа, каже Ђелић

Божидар Ђелић, бивши министар финансија, сматра да је најновија пореска политика владе у погледу копче са страним инвестицијама катастрофалан потез. Он подсећа да је, пре продаје дуванске индустрије америчком „Филипу Морису“ и БАТ- у, донет закон о акцизама на десет година, а да се сада без икакве консултације са њима то мења.

Није јаре, него паре

Повећање акциза је базична мера свих влада у паници, што ће дугорочно довести до повећања шверца акцизне робе. Надам се да ће Скупштина схватити штете овог потеза и одбити нови порески пакет, јер је ово покушај да се влада извуче из ћорсокака у преговорима са ММФ-ом због раста буџетског дефицита, каже Ђелић. Он напомиње да је ово потез владе која, уместо да смањује, повећава јавну потрошњу за 12 милијарди динара. - Веће опорезивање луксузних производа донеће симболичан ефекат, а кључно је да ће се овим заправо повећати намети за највећи број грађана - тврди Ђелић.

Економски аналитичари и произвођачи, као и превозници, очигледно се разликују у оцени да ли ће најављено повећање акциза за гориво, као и неких других производа, уз повећање одређених такса за фирме, довести до ланчаног поскупљења робе и пада животног стандарда. Док први верују да се ништа драстично на тржишту неће десити, произвођачи су далеко опрезнији, прогнозирајући да до раста цена мора да дође у неко догледно време.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука, верује да нове пореске мере владе неће довести до раста инфлације и да ће она остати у границама пројектоване до девет одсто.

- Са инфлацијом нема игре и она ће остати под контролом и после усвајања новог пореског пакета. Чињеница је да мора да се напуни буџет и нови извори финансирања су једино решење пошто се иде на смањење пореза на плате - каже Шуковић.

Истог је мишљења и Владана Хамовић, истраживач Института за тржишна испитивања, која каже да су најновије мере део концепције владе да смањи број пореских облика, јер тренутно имамо чак 127 разних намета, али и да више опорезује луксузне производе.

- Иако више нема административне контроле тржишта, утисак је да, ни после повећања одређених трошкова због нових акциза и пореза, цене неће дивљати јер их тржиште регулише, тим пре што је стандард ионако прилично низак. Цена дизела, која је, додуше, важна ставка у пролећној сетви, није мењана одавно, а морамо да је ускладимо са ценама у свету, јер имамо одређене обавезе и према ММФ-у - прецизира Хамовићева. Она се слаже да, и после нових мера владе, пројектована инфлација од десет одсто неће бити доведена у питање, као и да су ови порески трошкови унапред укључени у ту процену.

Оптимизам аналитичара не дели Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије и председник Скупштине прометника горива а. д. „Нафта“.

- Не може и јаре и паре, па зато тврдњу Млађана Динкића да НИС и прометници неће повећати цену горива треба узети као изјаву политичара. Цену горива формира цена на светском тржишту, затим прерађивачка цена рафинерија, акцизе и порези док само три динара остаје онима који гориво продају - тврди Атанацковић. Он, такође, подсећа да је и у време Милошевића тражено од НИС-а да замрзне цену, и да из тог времена имамо дугове према Русији и Кини. Ако држава, додаје он, тражи од НИС-а да нову акцизу превали на унутрашње резерве, то значи даље раубовање рафинерија и снижавање продајне цене НИС-а у предстојећој приватизацији, поручује Атанацковић.

З. Михајловић

Натраг