PRESS АРХИВА

Привредници песимисти

Да ли је индустријска производња заиста порасла за 9,2 одсто?

Раст цена на мало, који, истина, још није забрињавајући, монетарне рестрикције и раст индустријске производње обележја су макроекономских кретања у Србији у фебруару, оцењено је прошле недеље на представљању „Коњунктурног барометра“ у београдском Економском институту.

Фебруарска инфлација износила је 0,9 одсто, што значи да је раст цена на мало у другом овогодишњем месецу премашио раст из претходних месеци, упозорили су аутори Кб. Јуриј Бајец, сарадник Економског института, говорећи о економској политици за ову годину - која, према његовим речима, заправо и није јасно дефинисана - као изненађујуће је оценио наговештаје веће инфлације него прошле године. То није добро, јер може да покрене инфлаторна очекивања, каже Бајец. Неколико сати након ове конференције Републички завод за статистику објавио је, иначе, да су цене на мало повећане у марту у односу на фебруар за 0,4 одсто, док су трошкови живота увећани за 0,5 одсто, тако да је месечна инфлација поново враћена на ниво из претходних месеци. Цене пољопривредних производа повећане су за један одсто, индустријско прехрамбених за 0,7 и индустријско непрехрамбених производа за 0,2 одсто. У односу на децембар прошле године, мартовске цене више су за 1,8 одсто.

Индустријска производња у Србији повећана је у фебруару у односу на претходни месец за 9,3 одсто. У односу на исти месец лане - ниво индустријске производње у фебруару 2004. виши је за 9,2 одсто. Овај податак, према оцени Небојше Савића, указује да је настављена тенденција опоравка индустријске производње с краја прошле године, што би могло да буде резултат досадашње приватизације и реструктурирања привреде, односно ефекат настанка новог приватног сектора. Аутори Кб процењују да ће производња наставити раст у марту, тако да би овогодишњи први квартал требало да буде бољи од прошлогодишњег за око пет одсто, што би се могло сматрати успехом у поређењу с претходне две године када је пад производње имао неповољан утицај на укупна кретања током целе године.

Иако је стање у привреди према макроекономским показатељима било боље него у јануару, оцене привредника обухваћених анкетом Кб знатно су другачије. Ниједан анкетирани привредник, наиме, садашње стање у привреди није оценио добрим, чак 85 одсто је рекло да је лоше, а само 15 одсто да сматра да је осредње. Око 75 одсто привредника, при томе, сматра да се пословна клима неће поправити у наредних неколико месеци.

Бабе и жабе

Стручњаци Института за тржишна истраживања нешто другачије виде резултате привреде почетком ове године. Милоје Кањевац, директор овог института, сматра, наиме, да је раст индустријске производње од 9,2 одсто нереалан, јер је више последица примене нове методологије у статистичкој обради података - него што је стваран одраз промене тренда у индустријској производњи. „Нова методологија мора да се примени и на резултате из 2003. да би се стање из 2004. године могло упоредити са претходном годином“, тврди Кањевац.

Укупна пословна клима, речено је на конференцији за новинаре у ИЗИТ-у, задржала је прошлогодишње лоше тенденције. Привреда углавном послује са губицима и без значајније акумулације, тако да нема финансијских средстава ни за текућу репродукцију. Тражња за кредитима је порасла, што је поред смањења средстава на жиро рачунима банака имало за последицу и повећање камате на тржишту новца, која је на годишњем нивоу порасла са 27,14 одсто у децембру 2003. године, на 29,99 одсто у фебруару ове године или на месечном нивоу са 2 одсто на 2,2 одсто. Реална куповна моћ просечне зараде је у фебруару порасла за 4,5 одсто у односу на претходни месец, док су пензије незнатно пале - за 0,9 одсто.

Коначно, монетарни агрегат М1, објављено је у Коњунктурном барометру, у фебруару смањен са јануарских 101,7 милијарди динара на 97,2 милијарде динара, тако да је током прва два месеца ове године новчана маса смањена за 9,7 одсто и враћена је на номинални ниво који је постојао у августу и септембру 2003. године. Номинални курс динара је током фебруара депресирао према евру за 0,92 одсто, док је према долару депресирао за 0,96 одсто. У последњих дванаест месеци динар је депресирао према евру за 9,8 одсто, а апресирао према долару за 4,33 одсто.

Б. К. В. - М. О.

Натраг