PRESS АРХИВА

Подршка и недоумице о најављеном новог пореском пакету

Неопходна опрезност и - време

Обелоданивши који ће се порези укинути, а који смањити, одмах или фазно, нови министар финансија Мађан Динкић је на самом старту свог мандата бацио карте на сто. Они који су до сад плаћали порез на катастарски приход, на чамце, ловачко оружје или онај на капиталну добит, односно промет акција, убудуће неће имати такав издатак јер се ови намети укидају. То су и иначе релативно мале ставке, па се њихово елиминисање неће битније одразити на приходну страну буџета који ће, у виду предлога адресованог на Владу, бити предложен до краја ове седмице. За разлику од тога знатно веће дејство, на све оне на које се односи, а и на сам буџет, имаће најављено смањење пореза на плате за једну трећину будући да је држава по том основу имала стабилан и не мали приход. Иако се најављује да ће се тај мањак надоместити опорезивањем игара на срећу и самих добитака, остаје да се види како ће то у пракси изгледати, као и најављено укидање пореза на финансијске трансакције али фазно до почетка 2005 године. Овај порез је и посебно критикован уз оцену да је проблематичан па се његово укидање очекивало, али ни то не би смело да изазове рупу у буџету. За старт наредне године најављује се и примена закона о порезу на додату вредност(ПДВ) који ће се у међувремену усвојити јер је већ одавно припремљен добар и модеран пропис.

Карте су, дакле, отворене и тиме отклоњена нагађања, али и не неке недоумице које су се могле чути и пре него што су најављене промене обелодањене. То се и посебно односи на раније наговештено веће опорезивање луксузне робе пошто су одмах стигла и упозорења да то неће напунити буџет. Довољно је погледати у ком проценту луксузна роба учествује у укупној потрошњи. То је мали проценат јер такве производе ипак купује веома мало људи, они са дубљим џепом. Али, и независно од тога најаве мањих пореза на плате добро су прихваћене у првим реаговањима из привреде што је и логично кад се зна да нижи порези увек остављају и простор да се лакше дише. То је управо и полазиште др Владане Хамовић из ИЗИТ, а кад подсећа колико дуго и упорно привредници указују да им порези представљају велики терет. Сада се отвара простор у два смера: или ће се плате нешто повећавати за разлику која се ‘’уштедела’’ па тако повећати мотивација за рад, или ће се то искористити за она најнеопходнија улагања. То значи и мање трошкове, па може бити и стимуланс страним инвеститорима. Ако се ова мера посматра са буџетског аспекта има простора да се мањак по том основу надокнади на други начин са чим предлагачи свакако рачунају. То би се рецимо делом могло надокнадити проширењем пореске основице и бољом наплатом пореза, чиме би се зона сиве економије свела на минимум. С друге стране, ако се привреди омогући да лакше дише може се очекивати и нешто већа производња па и промет у трговини на мало, одакле део одлази држави већ уобичајеним каналима, оцењује др Владана Хамовић.

Кад је реч о порезу на финансијске трансакције др Милан Ковачевић спада у оне који већ одавно предлажу његово укидање већ и зато што такав намет не постоји у другим земљама. Ради се о наслеђу из времена кад је платни промет ишао преко ЗОП а. Својеврстан је апсурд и то што се он плаћа за пренос пара са рачуна на рачун, а не зарачунава се при плаћању кешом. Отуд др Ковачевић оцењује да је добро што се сад предлаже његово фазно укидање јер је заиста био дестимулативан за финансијске трансакције у легалним токовима.

Уз опаску да се из ових првих најава не може поуздано закључити шта се све скида код намета на плате, будући да ту важи доста компликована шема, др Ковачевић подсећа да је и јефтинија радна снага један од фактора који погодује улагањима. Потребно је, међутим, отворити очи и водити рачуна о приходима како не би растао буџетски дефицит.

Др Дејан Поповић, стручњак управо за порески систем оцењује да је и овде врло важан тајминг, кад ће се неки порез укинуту или смањити како би се благовремено надоместио тај приход. У том контексту подсећа да се у истраживању објављеном у окриљу Центра за либерално-демократске студије на коме је радила група стручњака из ове области, предлаже и укидање ових пореза - оног на финансијске трансакције фазно, а на фонд плата, који је иначе приход општина кад отпочне примена ПДВ. Пошло се од тога да би у међувремену ваљало наћи неко друго трајније решење за финансирање локалних заједница.

Сад се пошло од нешто другачијег тајминга, па је веома важно пажљиво извагати и симулирати колико стопе пореза и доприноса на плате могу да иду доле, имајући у виду и то да их добар део фирми плаће по најнижој скали. По мишљењу др Поповића осим опорезивања игара на срећу могла би се повећати и акциза на нафтне деривате, чија је цена мање од оне у окружењу. У сваком случају, свака корекција неког пореза тражи велики опрез. При том се увек води рачуна и о фискалном, односно буџетском дефициту, да не пређе границу кад се тешко може финансирати.

И проф. др Божидар Рајичевић скреће пажњу да се свако намеравано смањење пореза мора најпре веома пажљиво анализирати пошто се тиме аутоматски скида неки приход и то у условима кад је јавна потрошња доста ригидна. У многим ставкама те потрошње готово да се нема шта више сасећи. Тако рецимо око 450 хиљада запослених у управи, здравству, образовању, војсци и полицији, очекује сваког месеца плату из буџета. Томе треба додати још милион и двеста хиљада милионера, што значи да је укупно 1,7 милиона људи на јаслама републичке касе. Ту нема простора за неко смањење пошто су та примања заиста скромна.

Гледано у глобалу неоправдана је и повика на наводно високе порезе пошто Србија у европским размерама има убедљиво најниже и номиналне, а свакако ефективне порезе. Проблем је у ниској привредној активности, ниским дохоцима и сиромаштву. Зато су порези терет за многе јер је економска снага већине фирми и појединаца веома ниска. Зато др Рајичевић и каже да је и најнижи порез ономе ко нема пара - велики. Није при том спорно да би смањење неких пореза био добродошли предах за економски слабе фирме. Ако се од тога пође наредни корак мора бити проналажење неких других извора како би се та рупа попунила. Проблем је у томе што се тешко може наћи решење за то осим у повећању акциза код деривата нафте или можда и оних на киселу воду где се и иначе убиру знатни профити.

Наш саговорник оцењује даби у периоду од годину - две требало зауставити реалан раст личних примања и сав прираст друштвеног производа и све донације и инвестиционе кредите који дижу усмерити у улага ња која ће Дати нову производњу. То је тешка одлука али би управо омогућило да се коначно изађе на неку зелену грану. - Плашим се да ће све друге опције личити на оно „куче јури реп и не може да га стигне“, каже др Раичевић.

Пошто тек ваља сачекати сасвим конкретна решења рано је за неке децидније оцене, али су у праву наши саговорници кад позивају на опрез који је и те како потребан како се не би пореметила буџетска равнотежа. Остаје да се види да ли ће се ићи и на нешто већи буџетски дефицит у договору са ММФ, при чему се већ уобичајено увек полази и од тога какве су могућности да се он исфинансира, односно колико је дугорочно одржив. Али, и ту се може поставити питање није ли време да се тај дефицит постепено смањује. Ваљало би се при свему томе присетити да је и по оценама из света управо у домену пореских реформи заиста доста учињено. Остало је међутим и ту још послова а међу њима и уходавања ПДВ кад добије коначну визу, па би их ваљало одрадити на темељима већ учињеног. Не би било добро да се увек креће са неког новог почетка.

Катарина Секулић

Натраг