 |
 |
 |
|
|
PRESS АРХИВАЕКОНОМИСТИ ПОДРЖАВАЈУ СМАЊЕЊЕ ПОРЕЗА, АЛИ УПОЗОРАВАЈУ НА МОГУЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ Клање вола за кило меса?Најављено растерећење плата за „трећину“ и није тако велико, као што се чини на први поглед, јер се своди на обарање пореза на зараде с 14 на девет посто, чиме би се укупни намети на 100 динара нето зараде смањили са 72 на 67 динара. - Ниже оптерећење плата могло би подстаћи ново запошљавање и легализацију рада „на црно“ - Садашње оптерећење плата је превисоко, више је него у већини земаља у окружењу и представља један од главних разлога што послодавци не пријављују све запослене и њихове стварне зараде, каже научни сарадник Економског института Никола Фабрис. Он сматра да најава министра финансија Млађана Динкића о смањењу пореза на плате за трећину заслужује подршку, јер се тренутно на 100 динара нето зарада плаћа 72 динара пореза и доприноса. По његовом мишљењу, нови министар финансија је добро уочио потребу да се смањи оптерећење плата, јер ће се на тај начин подстаћи ново запошљавање, а послодавци ће имати већи мотив да пријаве све оне који већ раде „на црно“ и да пред порезницима не скривају њихове стварне зараде. - Очито је да Динкић очекује да ће се смањењем пореских стопа повећати број пореских обвезника и да ће од њих моћи да наплати више прихода за буџет - каже Фабрис. - По правилу, то се може очекивати на дуги рок, али се неће десити у релативно кратком року и питање је како ће се то у првих неколико месеци одразити на буџет.
Поједини стручњаци, међутим, страхују да би најављено смањење пореза могло да се претвори у „клање вола због килограма меса“. Порез на плате, наиме, представља мањи део оптерећења бруто зарада, а лавовски део намета чине доприноси за пензијско и здравствено осигурање. Зато најављено растерећење и није тако велико, као што се чини на први поглед, јер се своди на обарање пореза на зараде са садашњих 14 на неких девет посто. Ако стопе доприноса остану непромењене, послодавци ће на 100 динара нето плате морати за порезе и доприносе да, уместо 72, плате 67 динара, па се растерећење за „трећину“ своди на обарање свих намета за само 7,5 одсто. Но, како је лане опорезивањем дохотка грађана држава инкасирала 52 милијарде динара, ако број запослених и њихова примања остану као пре, а порез на плате се смањи с 14 на девет посто, држава би скупила само 33,4 милијарде динара, или за 18,6 милијарди динара, односно 265 милиона евра по садашњем курсу мање него 2003. Остаје да се види да ли ће та „рупа“ успети да се надокнади легализацијом сиве економије и увођењем пореза на игре на срећу, од којих министар финансија очекује 100 милиона евра. Где ће завршити „добре жеље“?Изражавајући наду да је Динкић све добро проценио, Фабрис каже да ће у прво време, док нови систем не почне да даје резултате, за „премошћавање“ моћи да се искористи неколико стотина милиона евра. Тај новац, објашњава он, у буџет би тек требало да уплате нови власници фабрика дувана у Нишу и Врању, вероватно и „Беопетрола“, јер је купопродајним уговором дефинисано да се договорена цена плати у неколико транши. Вероватно се рачуна и на кредите Светске банке, који би Србији требало да буду одобрени одмах после ратификације тих споразума у парламенту. Уколико, дакле, на старту смањење пореских стопа изазове пад буџетских прихода, мањак ће моћи да се надомести из других извора, закључује Фабрис, уз процену да би ове године приходи од приватизације, ако Влада одлучи да прода нека атрактивна предузећа, као „Мобтел“, могли чак премашити прошлогодишње, што би допринело бољем пуњењу буџета. - Привредници већ годинама захтевају смањење пореског терета и ако Динкић испуни обећање то ће бити повољно и за послодавце и за запослене - каже научна сарадница Института за тржишна истраживања Владана Хамовић. Она, истовремено, изражава уверење да држава не може да очекује помоћ са стране, ни од донатора, ни од ММФ-а, који диктира своју политику, нити ће „рупу“ у буџету моћи да покрије Народна банка Србије. Зато се очекивано смањење прихода због обарања пореза може надоместити само ако се повећа број пореских обвезника, јер још увек многи не плаћају своје обавезе држави, каже она, и упозорава да се њихов списак не може проширити тако брзо. Уз опаску да се не могу само на основу усмених најава изводити закључци о томе какав ће бити „дух“ буџета, тиме и целокупне економске, а не само политике јавне потрошње, професор Економског факултета Јуриј Бајец сматра да је Динкићева намера сигурно добра. Он је уверен да ће на прави начин, за јачање конкурентске способности и тржишне позиције, евентуално за нове инвестиције и ново запошљавање, то фискално растерећење искористити добра, већ приватизована предузећа, у којима се поштује финансијска дисциплина. Други позитиван ефекат ће бити смањење трошкова рада, што може допринети смањењу сиве економије, истиче Бајец, и указује на опасност да те „добре жеље“ у другом делу привреде, која још није приватизована и послује с губицима, фискално растерећење прелију у раст зарада, иначе слабо плаћених радника. У том случају би растерећење имало више социјалну него подстицајно-развојну функцију, која је Динкићу вероватно била пресудни мотив, напомиње Бајец, по чијим је речима још рано за процене да ли ће се и како надокнадити мањак прихода због смањења пореза на плате, јер се још не зна ни обим буџета, планирани дефицит и извори за његово покриће. Милан Ћулибрк Натраг |
