PRESS АРХИВА

Економисти о предлогу за смањење пореза на плате

Корист за послодавце

Оцене економиста о најави Млађана Динкића, новог министра финансија, да ће се порез на плате смањити за трећину крећу се од става да би таква одлука била веома добра и допринела већем запошљавању па до мишљења да је тако нешто у садашњем тренутку практично немогуће и да је реч о чистој пропаганди нове владе.

Проф. др Јуриј Бајец, професор на Економском факултету у Београду, за „Блиц“ каже да је оваква идеја наравно добра уколико реакција привреде буде онаква какву жели министар Динкић.

- Министар жели да овим потезом подстакне ново запошљавање, јер би на тај начин радници мање коштали послодавца. Рачуна се такође да би послодавци тако дошли до извесних средстава којима би могли повећати своју инвестициону активност. Ако би то привреда и прихватила, онда би ефекти такве одлуке били добри - сматра Бајец.

Он, међутим, упозорава да од овакве мере не би требало очекивати баш велике уштеде за привреду, јер је реч само о смањењу пореза на плате, који сада износи 14 одсто. Смањењем за трећину порез би износио нешто више од девет процената, али порези су, како наводи Бајец, само део оптерећења зарада, јер је удео доприноса за здравствено и пензијско осигурање у оптерећењу плата знатно већи од пореза.

- Мислим да би ово смањење могло наћи доброг одраза у приватизованом, здравом делу привреде где се може очекивати да би послодавци разлику у новцу употребили за ново запошљавање или ново инвестирање. Међутим, питање је шта са привредом која је у друштвеној својини и где нема финансијске дисциплине. Тамо се може очекивати да сав уштеђени новац оде на повећање плата и ту прижељкиваних ефеката ове мере не би било - објашњава Бајец.

Владана Хамовић, директор Одељења за макроекономска истраживања Института за истраживање тржишта, ову најаву оцењује као добру са аспекта послодаваца.

- Поставља се питање, међутим, како попунити рупе у буџету које би се оваквом одлуком направиле. За то постоје два начина, један је повећање броја пореских обвезника, јер сада плаћањем пореза нису обухваћени сви који би требали, а други начин јесте привлачење страног капитала чиме би се повећала и производња па и плате. Динкић је поменуо доношење Закона о играма на срећу. То није довољно. Има ту још начина за попуњавање буџета и основа да се ова одлука оствари без последица по буџет - каже Хамовићева додајући да, иако ова мера не би имала баш велики финансијски ефекат за привреду, у овом тренутку се не би смело ићи на драстичније смањење пореза јер би се тиме угрозила стабилност буџета.

Економиста Зоран Попов, професор на БК Универзитету, сматра да је Динкићева идеја у овом тренутку немогућа.

- Та најава представља чисту популистичку економску политику. Овде је више реч о пропагандним потезима нове власти него о реалним могућностима. Да би буџет такву одлуку издржао, морала би се легализовати сва сива економија, која сада у укупном друштвеном производу учествује са око 30 одсто. Дакле, требало би је легализовати целу да би порески приходи остали исти, а бојим се да је то у овом тренутку немогуће. Можда би могло за годину, две, три, али сада не - каже Попов дајући да до доношења такве одлуке неће ни доћи.

Р. Марковић

Натраг