PRESS АРХИВА

УПОЗОРЕЊЕ ИНСТИТУТА ЗА ТРЖИШНА ИСТРАЖИВАЊА

Убиствена цена новца

Са просечном јануарском каматном стопом од 27,66 процената годишње нема производње и робе која се може исплатити

Представљајући најновији број Текућих привредних кретања у СЦГ, директор Института за тржишна истраживања др Милоје Кањевац је упозорио да је убиствено висока цена позајмљеног новца већи проблем за предузетнике од саме неповољне привредне климе и дуготрајне политичке нестабилности. Просечна годишња каматна стопа у јануару на тржишту новца била је 27,66 процената или 1,9 поена виша него у децембру. С толиком ценом новца, сматра др Кањевац, нема робе и производње по којој се тако скуп новац може отплатити. Очигледно је, према његовој оцени, да се повећан системски, па и политички ризик враћа као бумеранг, а да се банке, користећи, између осталог и чувену девизну клаузулу, од тога штите веома високим каматама. Отуда и његово залагање за осетније фискално растерећење привреде, ако држава не може да утиче на такве, ипак, тржишно високо формиране каматне стопе.

Поред високих камата, на лошу макроекономску климу у нашој привреди у пуној мери утичу висока пореска захватања, кретање курса и дестимулативни услови за привлачење директних страних инвестиција.

Мада у последњем билтену ИЗИТ–а нема многих егзактних показатеља за јануар, па се доста оперисало са лањским и децембарским подацима, све је изгледније да ће индустријска производња у јануару бити осетније нижа од децембарске, али и од постигнутих учинака у истом месецу 2003. Разлог није тешко докучити. Уз уобичајене и сезонске слабости, јануар је био прави слављенички, с пуно празничних дана, а тај нерад се мора одразити на стопу раста индустријске производње.

Такав уводни месец није добра основа за будућа догађања до краја ове године, коју не бисмо, према процени мр Томислава Милисављевића, смели да испратимо без раста бруто домаћег производа од најмање пет одсто. Све остало води нас у даљу нестабилност, сиромашење и дужничку кризу. Ово тим пре, што се лањске процене статистичара, па и појединих института, о расту националног колача веома разликују. У ИЗИТ–у сматрају да све процене немају тежину егзактног податка, али њима се чини да је прошла година била много више у стагнатним водама, него у умереним развојним процесима.

Према оцени Саше Ђоговића изузетно висок лањски спољнотрговински дефицит од 4,8 милијарди долара, поготово када је у питању увоз робе широке потрошње, може се, уз поштовање свих правила Светске трговинске организације, иако још нисмо њен члан, свести у некакве разумне оквире инсистирањем на техничким прописима и стандардима ЕУ која на тај начин ефикасно онемогућава увоз лоше и неквалитетне робе.

За разлику од неколико претходних месеци анкетирани привредници, према речима др Владане Хамовић, овог пута с много мање оптимизма гледају на, тромесечну, па и на шестомесечну пословну климу. Тек 55 одсто њих очекује повољније конјунктурне ветрове.

С. Костић

Натраг