PRESS АРХИВА

Према процени аналитичара Института за тржишна истраживања

Извоз најбољи лек за спољнотрговински дефицит

Београд - Милоје Кањевац, директор Института за тржишна истраживања, изјавио је јуче на конференцији за новинаре да се после побољшања у децембру 2003. године, пословна клима у привреди током јануара ове године поново погоршала. На то је у највећој мери утицала политичка нестабилност и неизвесност која је пратила формирање државних институција и Владе.

Према његовим речима, на пословну климу негативно су утицали и неповољни услови кредитирања привредних активности, због високих каматних стопа и трошкова припрема кредита. Проблем су, такође, превисоке фискалне обавезе које оптерећују пословање предузећа, али и нереалан девизни курс динара који ограничавајуће делује на извоз, а подстицајно на увоз. Осим тога, нестабилна политичка ситуација, успорила је прилив директних страних инвестиција.

Коментаришући стање у области пољопривредне производње, Владана Хамовић, сарадник ИЗИТ, каже да је учешће агрокомплекса (примарна пољопривредна производња, производња ђубрива, механизације и дувана) око 40 одсто у укупном друштвеном производу, док аграрни буџет у буџету Србије учествује са само три одсто, што показује колика је незаинтересованост државе да одржи барем минимум развоја у овој привредној грани.

Уз констатацију да је спољнотрговински дефицит достигао рекорд од око 4,8 милијарди долара, Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ каже да је овај горући проблем могуће решити успостављањем националне извозне стратегије.

- Први корак је препознавање „перспективних производа“, односно оних у које вреди улагати јер су конкурентни на иностраном тржишту. И мада Светска трговинска организација не дозвољава директно субвенционирање извозних артикала, један од начина прикривеног субвенционирања је пружање финансијске и техничке помоћи производњи намењеној извозу. Када је реч о увозу, нарочито робе широке потрошње која чини 48 одсто од укупног увоза, неопходно је увести техничке прописе усклађене са стандардима ЕУ како би се спречио увоз неквалитетне робе. Посебан проблем представљају и споразуми о слободној трговини, које наша земља има са још осам земаља у региону и које кинески трговци злоупотребљавају на тај начин што препаковану своју робу допремају на наше тржиште преко земаља које су ослобођене царине, каже Ђоговић.

С. Ч.

Натраг