PRESS АРХИВА

ПРЕДСТАВЉЕН БИЛТЕН О ТЕКУЋИМ ПРИВРЕДНИМ КРЕТАЊИМА

Са старим бременом у нову годину

Анкетирани привредници не очекују поремећаје на секторима цена и курса, али упозоравају на опасно инвестиционо малаксавање

У Нову, 2004. пословну годину закорачили смо са старим и тешким економским бременом, али и у много чему неповољним тенденцијама у основним привредним токовима, поручено је са јучерашњег сусрета новинара са стручњацима Института за тржишна истраживања приликом представљања најновијег, јануарског, билтена о текућим привредним кретањима.

Према оцени директора ИЗИТ-а проф. др Милоја Кањевца у ову годину је, најпре, пренета лоша пословна клима. Она се огледа у преоптерећености привреде фискалним обавезама, уз јењавање процеса приватизације и све мањи прилив инвестиција и донација. Да невоља буде већа, ни наше банке нису оспособљене за трајније успешно кредитирање привреде по повољнијим каматним стопама од садашњих, док извоз из месеца у месец опада, а увоз, са високим дефицитом, упорно расте. Све то лако може да доведе до стагнације или, у бољем случају, до благог раста бруто домаћег производа, али много мањег од пожељних пет процената годишње.

На крају такве невеселе процене др Кањевац упозорава и на неке од неекономских чинилаца као што је тренутна политичка ситуација у којој парламентарне странке не могу да се договоре чак ни о председнику Скупштине, а камоли о саставу владе. Шта тек очекивати када на дневни ред буде дошао консензус о темељним економским питањима или о социјалним и другим проблемима.

У такво сагледавање текућих привредних токова и њихових перспектива као недостајућа коцкица у већем економском мозаику уклопила се и „прича” о децембарској „експлозији” плата и пензија. Просечно исплаћене зараде у последњем месецу лане биле су 14.528 динара или свих 213 евра, а пензије 8.347 динара или 122 евра. Плате су реално порасле 17,5, а пензије тек 0,6 одсто у поређењу са претходним месецом. При томе, у ванпривреди зараде су скочиле свих 25,4 процента, реално, у односу на новембар. Да то није само редак децембарски статистички „ексцес”, упозорио је мр Томислав Милисављевић, сведочи и чињеница да су лањске просечне плате биле 11.507 динара или 13,6 одсто реално веће него 2002. Дотле су просечне пензије биле 7.844 динара – око девет процената реално веће. И све то у години када је индустријска производња опала три, а пољопривреда свих 10 процената, а БДП, према свим проценама, биће у стагнацији или чак у благом паду. Закључак је – и даље трошимо незарађено, док се висока јавна потрошња и даље алиментира великим фискалним и другим захватањима.

Лањски мираз лоших привредних перформанси употпуњује и више него забрињавајући трговински дефицит од око 4,6 милијарди долара, док је покривеност увоза извозом сведена на 35,1, а 2002. била је такође незадовољавајућих 36,3 процента. Тим поводом Саша Ђоговић упозорава на прешироку либерализацију домаћег спољнотрговинског режима и недовољну антидампиншку заштиту домаћег тржишта. У комбинацију та два узрока сасвим се добро уклапа и непостојање наше јасне спољнотрговинске стратегије у којој ће се куповати само оно зашта се имају паре, а продавати све оно без чега можемо. Тако се, највероватније, не би догодило да од укупног увоза од 6,5 милијарди долара, за 11 месеци 2003, за увоз опреме отпадне свега 726 милиона или свега 11 процената од укупног импорта. Да ли треба рећи да доминирају набавке робе широке потрошње, око половине, често и производа са којима ни сами не знамо шта ћемо – рецимо јабука.

Према речима др Владане Хамовић анкетирани привредници се прибојавају предуге политичке нестабилности и одсуства целовите економске политике, али верују да се, упркос свему, неће пореметити постигнута стабилност цена и курса.

На крају, али ништа мање важан детаљ, саопштила је Весна Параушић рекавши да ће, по свему судећи, тендер за увоз 100.000 тона пшенице пропасти, јер новац за његову реализацију није благовремено обезбеђен, а услови на тржишту се мењају из дана у дан, па је тона пшенице достигла 240 долара. Пре само годину дана ми смо је извозили за 100 долара за тону.

С. Костић

Натраг