PRESS АРХИВА

Институт за истраживање тржишта о енормним платама у ванпривреди

Производња пада, расту дефицит и зараде

Децембарске плате запослених у ванпривреди увећане за 26 одсто

БЕОГРАД - Прошле године пољопривредна производња је опала за преко десет, индустријска за око три одсто, а спољнотрговински дефицит је рекордан и износиће око 4,6 милијарди долара. Упркос томе, просечна нето зарада у децембру износила је 14.528 динара и номинално је била већа у односу на претходни месец за 18,6, а реално за 17,5 одсто. Просечна пензија износила је 8.347 динара и номинално је била виша за 1,5, а реално за 0,6 одсто - рекао је на јучерашњој конференцији за штампу Томислав Милисављевић, сарадник у Институту за истраживање тржишта.

Милисављевић је посебно истакао да забрињава енормно децембарско повећање зарада запослених у ванпривреди. Оне су у просеку износиле 18.300 динара и номинално су увећане за 26,5 одсто, а реално за 25,4 одсто. Радници у привредним делатностима зарадили су у децембру прошле године у просеку 13.024 динара и те плате су порасле реално за 13,4 одсто. Милисављевић је подвукао да би, у ситуацији када пада производња, плате највише могле да порасту неколико процената.

Сламка спаса Милоје Кањевац каже да „државу не би извукао раст друштвеног производа од пет одсто“. - Потребна нам је реформа, не декларативна него стварна. Једини ресурс који би нас извукао могао би бити новац грађана, око четри-пет милијарди евра који се налази код њих у штедњи. Зато треба тражити модел како да се то активира. Једно од могућих решења је да држава да у концесију домаће финансијско тржиште некој јакој страној банци у коју би грађани имали поверење, под условом да она прикупљен новац инвестира у привреду, а за себе задржи зараду“, каже Кањевац.

Милоје Кањевац, директор ИЗИТ-а, подвукао је да „ништа није погубније за привреду земље него да подели оно што нема“. „Очигледно да се државни службеници поистовећују са куварима. Кувари никад нису мршави, најближи су казану, као државни службеници каси, па најлакше и највише захвате. А логика је да прво нахраниш онога који вуче, а то је привреда која грца да створи друштвени производ“, сликовито је објаснио Кањевац.

Милисављевић је истакао да је стопа незапослености 32 одсто, али се претпоставља да половина има неко „сиво“ занимање, што значи да је реално око 15 одсто људи без посла. Томе треба додати и око 200.000 људи који формално имају радно место, али не примају плате. Када се све сабере, према светским стандардима, око 17 одсто становништва је сиромашно, а 22 је на ивици сиромаштва.

Саша Ђоговић сматра да спољно-трговински дефицит не би био тако страшан да је направљен због увоза опреме. Подаци, међутим говоре да је 50 одсто робе која је увезена - роба широке потрошње. Таква тенденција је последица брзе либерализације и непостојања икакве контроле која би, прегледом робе, направила селекцију и дозволила улазак само оне која задовољава одређене стандарде. Свега 11 одсто од вредности увоза, или изражено новцем, само је 726 милиона долара потрошено на увоз опреме.

Најшокантнији дефицит је направљен у трговању са Русијом и износи 768 милиона долара, а суфицит је забележен само у трговању са Босном и Македонијом и укупно износи 281 милион долара, каже Ђоговић и додаје да ће се раст дефицита наставити и под условом да се коригује девизни курс, јер Србија нема квалитетну робу за извоз.

Владана Хамовић каже да је технолошка заосталост опреме у домаћим фабрикама у односу на развијене земље 19 година, а у односу на опрему у земљама у транзицији око седам година. Према допунском истраживању само 20 одсто анкетираних домаћих привредника планира инвестиције ради унапређења технологије и отклањања уских грла у производњи. За финансирање инвестиција само трећина има сопствени новац, а остали очекују кредите из иностранства, па је питање, с обзиром на политичку нестабилност, да ли ће тај новац и добити , каже Хамовић“.

С. Јовичић

Натраг