PRESS АРХИВА

Аналитичари Института за тржишна истраживања упозоравају

Увоз робе широке потрошње гута девизе

Београд - Милоје Кањевац, директор Института за тржишна истраживања изјавио је јуче на конференцији за новинаре да је прошлу годину обележило осетан пад производње у индустрији (три одсто) и пољопривреди (више од десет одсто), док је спољнотрговинска размена остварила рекордни дефицит од око 4,6 милијарде долара, са тенденцијом раста и у 2004. години.

- Главни проблем је што се девизе троше на увоз робе широке потрошње, која чини чак 48 одсто укупног увоза. С друге стране, увоз опреме, која је неопходна за покретање производње, у укупном увозу учествује са свега 11 одсто. Недостатак конкурентних производа који би се могли пласирати на инострано тржиште условиће повећање дефицита и у наредном периоду. Осим тога, негативном спољнотрговинском билансу доприноси пребрза либерализација тржишта и одсуство антимонополске политике, као и неповољни услови кредитирања извозника, каже Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ.

Према подацима ИЗИТ, спољнотрговинска размена СЦГ у 2003. години износила је око 8,9 милијарди долара и у односу на 2002. годину порасла је за 14,8 одсто, док је дефицит повећан за 17,7 одсто.

Коментаришући осетан раст куповне моћи становништва у децембру 2003. године, као и повећање плата запослених у ванпривреди од 25,4 одсто, Милоје Кањевац наглашава да је изражена неусклађеност зарада са привредним резултатима, односно да је приметан висок раст плата у секторима који зависе од државног буџета.

Уз констатацију да је повећана ликвидност банака, с обзиром да је стање на њиховим жиро рачунима порасло за чак 46,1 одсто, стручњаци ИЗИТ тврде да ће ово омогућити повећање пласмана пословних банака, али ће га кочити висока каматна стопа (27,14 одсто на годишњем нивоу).

Милисављевић је истакао да је стопа незапослености 32 одсто, али се претпоставља да половина има неко „сиво“ занимање, што значи да је реално око 15 одсто људи без посла. Томе треба додати и око 200.000 људи који формално имају радно место, али не примају плате. Када се све сабере, према светским стандардима, око 17 одсто становништва је сиромашно, а 22 је на ивици сиромаштва.

С. Ч.

Натраг