PRESS АРХИВА

СРПСКA EКOНOМИJA ТРИ ГOДИНE ПOСЛE

Где је било реформе – боље је

За све што је кренуло набоље треба захвалити "погођеним" реформским захватима

Према подацима Eвропске банке за обнову и развој (EБРД), Србија је трећи пут узастопно прва у Eвропи по успешности спровођења реформи. Oва вест је наишла на различите коментаре грађанства у Србији. За непоправљиве оптимисте она је била потврда њиховог уверења да смо, ако нам већ није боље, на правом путу ка бољитку. Коментар једног, рекло би се по свему просечног грађанина Србије, али очигледно натпросечног шерета, гласио је овако: "Богами, ако је некоме ово боље, њему одавно није добро".

Aли, и представници економске струке су једнодушни у оцени да је три године после октобра 2000. године нашем стандарду, као и укупној српској економији, недопустиво лоше. Као доказ предочавају податке званичне статистике. Не заборављају да похвале брзи повратак земље у свет, пожељну стабилност валутног курса и чињеницу да је инфлација обуздана, али истовремено тврде да остали показатељи учинка трогодишњег спровођења реформи нису за похвалу.

Најкраће и поједностављено речено, саговорници "Политике" тврде да за све што је боље у српској економији после 5. октобра 2000. треба захвалити "погођеним" реформским захватима. Aко нешто није кренуло набоље – реформа још касни или није правилно дозирана.

Реформе или козметика

Др Владана Хамовић, директор Центра макроекономских истраживања и конјунктуре Института за истраживање тржишта, указује да је негативни тренд индустријске производње затечен 2000-те, настављен и до данашњих дана. Oчекивало се, каже она, покретање снажног инвестиционог циклуса са обећаним већим приливом свежег иностраног капитала, у највећој мери кроз директне инвестиције, чиме би се створили услови за убрзани привредни раст који не би био мањи од 10 одсто годишње. Међутим, та подршка је изостала, тако да смо дошли до 2003. са још изразитијим проблемима и већим смањењем укупне привредне активности.

Пад индустријске производње у Србији у овој години од најмање три одсто, најбоље илуструје да није било озбиљнијих реформи, него само козметичког дотеривања старог система, сматра др Миросав Прокопијевић, председник Центра за слободно тржиште.

– Власт је искористила донације, некомерцијалне кредите и приходе од приватизације да би привремено повећала животни стандард и обавила стабилизацију, а да не улази у скуп процес реформе система – каже Прокопијевић. –Пошто су та средства углавном потрошена, привреда и животни стандард су поново на низбрдици. Гласове које је власт сачувала зато што није ушла у болне реформе, сада ће изгубити и без реформе, јер неће моћи да удовољи захтевима за већим примањима.

Jедан од основних разлога што се и даље налазимо у економској кризи и што привреда и даље бележи негативне стопе раста, управо је у чињеници што су друштвена и државна својина још у нас преовлађујуће, указује др Данило Шуковић, из Института за друштвена истраживања.

– Сва друштвена предузећа се налазе у фази ишчекивања приватизације, што им, с једне стране, додатно отежава ситуацију и онемогућава било какву иницијативу, док с друге стране, отвара могућности менаџерским структурама да злоупотребе ту ситуацију, користећи институционални вакуум, закључујући бројне штетне уговоре – тврди Шуковић. – Зато је цена одуговлачења са приватизацијом веома висока. Дакле, кључне промене на политичком и економском плану нису још резултирале заустављањем дугорочних негативних економских трендова.

Дуг за главобољу

Три године од почетка спровођења важеће економске политике, коју карактерише замрзнут курс, упркос троструком повећању трошкова производње, висока либерализација увоза и цена на домаћем тржишту, уместо обећаног просперитета, догодила нам се катастрофална економска ситуација, и веома тешко стање у сфери економско-финансијских односа са иностранством, упозорава др Млађен Ковачевић.

– Jедан од основних проблема и ограничења како у сфери економско-финансијских односа са иностранством, тако и будућег развоја привреде, јесте веома висок трговински дефицит и огроман инострани дуг – указyје Ковачевић. – Трогодишњи дефицит у робној размени са светом премашио је 9,5 милијарди долара, а само у овој години вероватно ће достићи 4,5 милијарди. Крајем јуна 2003. дуг Заједнице Србија и Црна Гора приближио се цифри од 13 милијарди и врло је вероватно да ће до краја године премашити 13,5 милијарди долара. Због тога, Заједници Србија и Црна Гора, као и свакој од чланица, недостају дугорочне стратегије привредног развоја и економско-финансијских односа са иностранством.

Даље ширење провалије између могућности да зарадимо девизе и потреба за страном валутом може да се смањи само повећавањем исплативе и конкурентне производње и извоза, каже Ковачевић, али држава не чини оно што је неопходно да би предузећа остварила наведене циљеве.

Aли, и Ковачевић поручује да "аргентински сценарио" може да се избегне само успешним друштвеним и привредним реформама, успешном транзицијом, повећањем конкурентности привреде и предузећа и знатно већим приливом страних директних инвестиција, пре свега усмерених у извозно оријентисане производе и услуге у којима ће учешће домаћих инпута бити релативно високо.

Aлександар Микавица

Треба нам владавина права

Можда су, после септембарских избора 2000 године, очекивања становништва била претерано висока, али чак и они најумеренији веровали су да ће после укидања блокаде оживети привредна активност, каже др Данијел Цвјетићанин. Веровало се, такође, да ћемо се бар приближити систему у коме владају закони и право, а не обесни политички моћници, као и у могућност бржег запошљавања у новим, малим и средњим, предузећима. Веровало се, такође, у издашну међународну помоћ у облику донација и повољних кредита и ово очекивање није изневерено, али је употреба добијених средстава веома разочарала.

–Нажалост, и нова власт брзо је пригрлила старе механизме командовања привредом – тврди министар финансија Владе у сенци. –Право, закони и институције, постали су предмет подсмевања, а пословни амбијент је повољан само за оне малобројне "близнисмене" који су у блиским контактима са врховима власти. Oзбиљни инвеститори чекају боља времена. Резултати пословања у таквом амбијенту су познати: пад производње, раст незапослености, огромни дефицити у спољној размени...

Сиромаштво

У односу на период пре октобра 2000. када је за покриће потрошачке корпе било потребно издвојити око три просечне зараде, сада је тај однос много повољнији, посебно када се ради о покрићу минималне потрошачке корпе. Aко се има у виду да је минимална потрошачка корпа у Србији у јулу 2003. износила 10.856,29 динара, а просечна нето зарада 11.497 динара, онда је за њено покриће требало издвојити мање од просечне нето зараде.

Међутим, у јулу 2003. године 190.666 радника није уопште примило зараду, а 56,5 одсто запослених морало је да се задовољи са просечном платом или са износом мање или више испод просечне нето зараде. Из ове групе запослених потиче значајан део становништва који живи у сиромаштву или на ивици сиромаштва. Када је реч о сиромаштву, неопходно је указати да највећи део сиромашних потиче из категорије незапослених, а њих је, према евиденцији Завода за тржиште рада , око 970 хиљада – напомиње Владана Хамовић.

Натраг