PRESS АРХИВА

Коментар

Јунад и малине

Вест на први поглед делује доста драматично. Како је прекјуче у Институту за тржишна истраживања саопштено. одобрена преференцијална квота за извоз 10.000 тона јунећег меса на тржиште Европске уније ускоро би нам можда могла бити смањена, јер је наш извоз јунетине на ово тржиште знатно скромнији. Сарадник овог института Весна Живановић саопштила је да су домаћи произвођачи извезли за седам месеци само 628 тона свежег меса. Десет хиљада тона је цифра која се ни у ком случају не може достићи. Земља је, дакле, добила повластицу, али је није искористила.

Ситуација је нешто мање драматична, ако се зна да је први контингент јунећег меса за европско тржиште - после дванаестогодишњег застоја - испоручен тек крајем фебруара ове године. Преференцијална квота важила је и за лањску годину, али тада извоза јунетине на европско тржиште није било. Проблем је био у домаћој папирологији која је превише споро решавала техничке проблеме доделе сертификата кланицама за извоз и утврђивање овлашћених инспектора чији печат гарантује исправност меса. Бивши министар пољопривреде Драган Веселинов оптуживао је за ту спорост савезну администрацију и тврдио да је у целом послу било доста аљкавости и нестручности. По његовој оцени све се то могло урадити још лањске године. Зашто то није учињено сада више нема ко ни да објашњава, јер је формирањем државне заједнице Србија и Црна Гора и та администрација укинута. Питање је, међутим, да ли би ситуација била знатно боља да су ови административни проблеми решени на време. Тачно је да је својевремено извоз јунећег меса са овог подручја на западноевропско тржиште била знатно већа ставка него што је данас извоз малина. На жалост, ситуација се променила када су уведене санкције. Извоз јунећег меса је тада стао и обновљен је, ето, тек ове године. Извозне послове произвођача из Србије и Црне Горе за то време преузеле су фирме из других држава.

Повратак на европско тржиште неће бити ни брз ни лак. Треба имати у виду да је за протеклих дванаест година број јунади у Србији и Црној Гори смањен за чак 37 одсто. За обнову те производње потребни су кредити које неко треба да одобри. Посебно је питање извозне цене која је нешто нижа него ова наша домаћа. Произвођачи добијају извозни стимуланс од десет одсто, али у Фонду за унапређење производње и пласмана стоке и сточних производа (СТОФО) су још прошле године тврдили да би премије требало да износе чак 21 одсто колико су биле у некадашњој Југославији када је извоз јунетине био највећи. Наравно, питање је могу ли се и одакле та средства обезбедити.

Сама жеља да јунетина достигне и престигне по извозним резултатима малину није, очигледно, довољна. Енигму ће очигледно морати да решава нова влада, али би добро било да у ово предизборно време и странке кажу намеравају ли нешто да учине и за домаћу јунад. Па да имамо и доста јунади коју можемо држати за рогове, али и оне које ћемо моћи да држимо за реч.

Натраг