PRESS АРХИВА

РЕЗУЛТАТИ ИНСТИТУТА ЗА ТРЖИШНА ИСТРАЖИВАЊА

Како радимо, добро живимо

Индустријска производња за десет месеци опала 3,1, док су плате у октобру реално повећане 2,7, а пензије 2,4 процента

За стручњаке Института за тржишна истраживања, наше готово уобичајено и из минулих времена наслеђено трошење незарађеног и „грицкање“ будућности, настављено је и ове године. До тог закључка, са свим погубним макроекономским последицама, дошли су стручњаци Института на основу неколико укрштених података и јуче су га саопштили новинарима представљајући резултате текућих привредних кретања. Индустријска производња је за десет месеци ове године опала 3,1 одсто, у односу на исто време лане, мада су плате – у октобру према септембру – реално порасле 2,7, а пензије 2,4 процента. Крај ове године можемо испратити, како је рекао проф. др Милоје Кањевац, директор Института, у набољем случају са нултом или још слабијом стопом раста (и до минус три одсто). Истовремено, без обзира на ту чињеницу, реална примања становништва свакако ће бити неколико поена изнад. На такав закључак упућује и податак да су овогодишње октобарске просечне нето плате (12.432 динара или 184 евра) имале у односу на исти месец лане 15,3 одсто већу реалну куповну снагу. За просечну октобарску пензију (8.223 динара или 122 евра) 2003. могло се купити 2,3 одсто више робе или услуга.

На питање одакле новац за веће исплате и није ли то прави реликт прошлости – када се незарађеним парама одржавао социјални мир – др Кањевац каже да и „даље једемо супстанцу на рачун будућности. Приватизацијом продајемо предузећа и уместо да тај новац оде у инвестиције, већи део посредством буџета завршава у потрошњи. Ту су и друга социјална давања, па и донације“.

У октобру, подсећа др Кањевац, 148.187 радника, или 11,9 одсто, од укупно 1.248.140 запослених, на основу којих је рачунат просек плата, није примило ни динар зараде. Дотле је на бироима за запошљавање било регистровано 955.000 лица без посла. Сви су изгледи да је наша тренутна стопа незапослености око 30 процената радно активног становништва.

У ИЗИТ-у сматрају да ће ове године, уз многе макроекономске проблеме и слабости – као што су изостанак обилнијих страних улагања, висок спољнотрговински дефицит, малаксавање привредне активности, нарочито у индустрији, висок подбачај летине у пољопривреди – инфлација између 7,7 и осам процената бити једна од светлијих тачака текуће економске политике. Уз, разуме се, стабилност курса, која је, како рече мр Томислав Милисављевић, плаћена високим дефицитом у размени са светом.

Према његовим речима сви су изгледи да ће ова пословна година у односима са светом бити окончана рекордним дефицитом од 4,6 милијарди долара. Ако се овакво „арчење“ девиза настави, не само да нам као све извеснија прети могућа дужничка криза за коју годину, већ и опасно угрожавање нивоа тренутних девизних резерви, које су крајем октобра биле око 3,5 милијарди долара. Ово тим пре што извоз никако да ухвати ритам.

Иако је октобар сезонски добар месец за привређивање у Институту упозоравају да су могућности за задуживање код банака нешто мање, иако је стање на њиховим жиро-рачунима боље него крајем септембра. Судећи, међутим, по подацима Народне банке Србије, новац на нашем тржишту је и даље папрено скуп. Просечна каматна стопа током 2003. на годину дана, иако лагано опада, била је свих 24,52 одсто!

Воће „плива“ у парфему

Илуструјући недомаћинско понашање наших увозника, али и неспособност економских власти да ваљаним ванцаринским мерама заштите тржиште, али и девизну касу, истраживач Института Весна Параушић навела је да је за десет месеци 2003. извоз хране из Србије вредео 425 милиона долара. Од тога 45 одсто чине испоруке воћа и поврћа. Али, за увоз друмских возила и траспортне опреме дали смо читавих 462 милиона долара. За куповину стране одеће, обуће и намештаја потрошено је 225 милиона долара. Воће и поврће донело нам је 191,5 милиона долара. За увоз парфема и тоалетних производа дато је 126, а од извоза меса, прерађевина и млечних производа зарадили смо једва 21,5 милиона долара. Истовремено, да не буде забуне, купујући храну по свету потрошили смо свих 368,7 милиона долара.

С. Костић

Натраг