PRESS АРХИВА

ИЗИТ упозорава: Расте увоз робе широке потрошње

За парфеме дато 126 милиона долара

На извозу меса и млечних производа зарађено само 21,5 милиона долара

БЕОГРАД - Ако се и у наредном периоду настави пад производње, а раст увоза, девизне резерве ће се убрзано топити и дужничка криза ће започети пре него што се очекивало. Ове године је регистрован највећи увоз робе широке потрошње, 20,6 одсто, а најмањи опреме, свега 5,7 одсто у укупном увозу - рекао је на јучерашњој конференцији за штампу Томислав Милисављевић, сарадник Института за истраживање тржишта.

За првих десет месеци ове године од извоза воћа и поврћа зарађено је 191,5 милиона долара, а то је мање него што је избројано за увоз одеће, обуће и намештаја, на шта је потрошено 225 милиона долара. Није се штедело ни у издвајању за куповину парфема, јер кад све иде низбрдо макар да народ, односно вероватно само богатији део нације, добро мирише, па је за то потрошено 126 милиона долара. Толика сума је дата за десет месеци ове године, а истовремено на извозу меса, месних и млечних производа зарађено је свега 21,5 милиона долара, рекла је Весна Параушић, сарадник у Институту.

Без плата 148.187 радника Индустријска производња је у октобру мања за 3,6 одсто него у октобру прошле године. Упркос паду производње, расле су плате и у октобру су реално биле веће за 2,7 , а пензије за 2,4 одсто. То значи, истакао је Кањевац, да се и даље „грицка“ основна супстанца. У октобру 148.187 радника, или скоро 12 одсто од укупног броја запослених који износи 1.248.140, није примило никакву зараду. Истовремено, на бироу је 955.000 незапослених.

Милоје Кањевац, директор ИЗИТ-а, каже да би криза могла да се ублажи ако наредне године држава и становништво купује само оно што је најнеопходније. Саша Ђоговић, сарадник у Институту сматра да се увоз не сме ограничавати квантитативно, јер то не би дозволила ни Светска трговинска организација, али да постоје софистициранији начини да се он смањи. То чине и друге земље, као Словенија, увођењем строгих стандарда. Тако високи критеријуми при увозу смањили би одлив девиза, рекао је Ђоговић.

И поред оваквих показатеља, истакла је др Владана Хамовић, директор Центра за макроекономска истраживања у ИЗИТ-у, привредницима оптимизам расте па, према анкети коју је урадио Институт, они очекују да ће производња у наредној години порасти за 12, извоз за 14, увоз за 11, а инвестиције чак за 19 одсто. Привредници очекују да зараде скоче 12 одсто, али и да произвођачке цене порасту за десет одсто.

Др Владана Хамовић сматра да је реалније очекивати повећање производње за пет одсто, док би се увоз и извоз могао кретати на нивоу који су привредници прогнозирали. Ниво инвестиција од 19 одсто је прилично прецењен, али прогнозе привредника о расту зарада би могле да се остваре, мада не и пораст произвођачких цена од десет одсто, већ од пет, јер је планирани раст цена на мало седам одсто. У супротном би могла бити појачана инфлација, закључила је Хамовић.

Натраг