 |
 |
 |
|
|
PRESS АРХИВАОпет тешка годинаКаква ће бити пословна 2004. година и шта грађани могу да очекују? Да ли ће бити тежа од ове која је на измаку или ће бити више инвестиција и послова? Да ли ће се стандард побољшати? На ова и слична питања потражили смо одговор од економиста. - За 2004. годину сам сигуран да ће бити година стагнације или чак благог опадања економских показатеља, а верујем да ћемо и у наредних седам-осам година имати неколико пута изборе, и нестабилне, хетерогене владе, које неће мењати зацртани економски правац - каже за "Блиц" др Мирослав Прокопијевић из Центра за слободно тржиште. Према његовим проценама, у 2004. години могла би се очекивати виша стопа инфлације, која би се кретала од девет до 14 одсто. Регуларна страна, гринфилд улагања, према његовој процени, неће прећи 150 милиона долара, док би укупни приходи од приватизације (не укључујући евентуалну продају јавних предузећа) износили око 180 милиона долара. Економиста Милан Ковачевић сматра да ће инфлација у 2004. години бити нешто нижа у односу на овогодишњу и да ће се кретати око седам одсто. Он сматра да је званична прогноза Владе да ће бруто друштвени производ у 2004. порасти за 4,1 одсто преоптимистична, али ипак очекује већи раст БДП-а него ове године. - Верујем да ниво инвестиција неће опасти у односу на ову годину, делом и због обавеза инвестирања које су на себе преузели купци приватизованих предузећа, а треба очекивати и нове приходе од приватизације, на пример подржављених банака - каже Ковачевић. У погледу стопе незапослености, Ковачевић сматра да би број новозапослених у малим и средњим предузећима могао бити изједначен са бројем новоотпуштених људи. - Мислим да је процес отпуштања оних чије фирме објективно нису привређивале и исплаћивале зараде у приличној мери завршен - тврди Ковачевић. Владана Хамовић из Института за тржишна истраживања каже да њихови показатељи говоре да се у 2004. години може очекивати раст индустријске производње до пет одсто, док би пласман робе на домаћем тржишту могао да се креће по стопи од шест до седам одсто. Она очекује у следећој години стопу извоза од 14 одсто, а увоза од 11 одсто, што би значило реализацију концепта смањења раста увоза, а повећање извоза. И она очекује нешто нижу инфлацију него ове године - око седам одсто и раст зарада од 12 одсто, што је мање од овогодишњег раста од 15 одсто. - Ако у погледу страних улагања буде као и ове године, инвестиције ће изостати. Само у случају да дође до интензивне инвестиционе активности, може се очекивати раст инвестиција од 10 до 15 одсто. До сада смо се ослањали на стране изворе, који су изостајали, а треба се окренути домаћим изворима за инвестирање у привреду - делу средстава из девизних резерви, приходима од приватизације и делом средствима из буџета - каже Хамовићева. Она оцењује да ће и раст стопе незапослености бити интензивиран уколико се уђе у реструктурирање ЕПС-а и других јавних предузећа, али би тај раст могао бити ублажен инвестирањем у мала и средња предузећа и отварањем нових радних места. Према мишљењу Хамовићеве, ова година је била најтежа, па иако очекује да ће и у 2004. години бити тешко, сматра да су могући мањи помаци набоље. К. Прерадовић Натраг |
