PRESS АРХИВА

OЦEНA ТEКУЋИХ ПРИВРEДНИХ КРEТAЊA

Варљиво септембарско индустријско охрабрење
Aналитичари Института за тржишна истраживања указују на велики број (не)економских ограничења за бржи привредни опоравак

Септембар је донео дуго очекивано охрабрење, јер је већина привредних показатеља имала позитиван предзнак, али оно још ни изблиза не значи да је дошло до одлучног и трајнијег наговештаја преокрета у овогодишњим економским кретањима. Штавише, аналитичари Института за тржишна истраживања упозорили су на јучерашњој конференцији за новинаре да су на сцени и даље многа (не)економска ограничења која успоравају наш привредни и укупан економски опоравак, без обзира на уобичајене пропратне транзиционе појаве.

Према уводним напоменама проф. др Милоја Кањевца, држава се све више, па чак и директно, меша у привредне токове. Прикупљени новац од приватизације, рецимо, она, посредством својих фондова, улаже у поједине фирме. То у садашњим околностима финансијски изнуреној привреди добро дође, али, генерално посматрано, држава никада није била добар домаћин, а још мање успешан финансијер. Зато би се, према његовој оцени, без обзира на све некомерцијалне и друге ризике, требало што пре вратити тржишту и његовој непристрасној улози у алокацији средстава.

Такав став др Кањевац је поткрепио податком да је недавно Фонд за развој Србије за инвестиционе намене одобрио 152 дугорочна кредита у укупном износу од 1,268 милијарди динара. За побољшање ликвидности предузећа дато је 175,3 милиона динара краткорочних зајмова, за подстицај извоза 84, а за откуп пољопривредних производа 18 милиона динара. Кањевац очекује да тај новац буде добра финансијска инјекција и подстрек да у наредних неколико месеци дође до осетнијег опоравка производње, извоза, па, донекле, и запошљавања. Но, без обзира на све, он је и даље за што мање уплитање државе у расподелу новца и финансијске токове.

Према речима мрТомислава Милисављевића, индустријска производња у септембру је, уобичајено, због сезонског утицаја, порасла у Србији свих 10,9 процената, али када се утицај сезоне искључи, резултат је сасвим другачији. Учинци у септембру мањи су 2,4 одсто него у августу. Крај ове године биће, по свему судећи, испраћен мањом индустријском производњом него лане. Oтуда и његова процена да ће за неку трајнију позитивну промену тренда индустријске производње, али и укупне привредне активности, бити потребно још много времена, али и стабилизовања укупних политичко – економских прилика, које крајње обесхрабрују стране инвеститоре да више улажу код нас.

Због високих (не)комерцијалних и других ризика просечна годишња каматна стопа у септембру била је чак 28 процената. У децембру 2002. износила је 32,2 одсто. Кредити из домаћих извора мало су појевтинили, али су и даље прескупи. Зато су, међутим, два до три пута јевтинији страни зајмови, али до њих се стиже веома споро и тешко, управо због политичких трзавица, али и осталих нестабилности.

Досадашња привредна кретања и пад привредне активности умногоме опредељују даље прогнозе и очекивања привредника до краја ове и почетком идуће године. Према оцени др Владане Хамовић, у одговорима анкетираних привредника све више сплашњава оптимизам у погледу покретања снажнијег инвестиционог циклуса, поготово као плод осетнијег прилива свежег страног капитала. Приближавамо се, тако, 2004. са изразитијим привредним проблемима и лошијим стартним перформансама. Истина, процењују они, конјунктурна клима постоји, али је пословни амбијент неодговарајући. Најјачи негативни фактори су неликвидност, висока фискална оптерећења и ниска куповна моћ становништва. На то се, као природна последица, наслања дуготрајна тенденција смањеног промета у трговинама на мало, што је, упозорила је дрХамовић, доста неуобичајено почетком јесени, баш због јаког сезонског утицаја. Раст промета се очекује тек крајем године и то, претежно у сектору прехрамбених производа.

Скупљи хлеб од увозног жита

Према оцени Весне Параушић, стручњака ИЗИТ–а за аграр, иако нас је ФAO (светска организација за исхрану) као једину европску земљу ставио на списак држава којима ће бити потребна помоћ у храни, Србији, ипак, не прети глад, иако мора да увезе извесне количине пшенице и кукуруза. Уместо да смо нашим сељацима летос, приликом откупа, уместо седам, односно осам динара за килограм пшенице, платили нешто више, не бисмо сада увозили хлебно жито и по цени од 12 динара, чак и ако се набавка ослободи царине. Jер, свуда у нашој околини суша је узела висок данак и сви кубуре са житом. A од скупе пшенице не може да се умеси јефтин хлеб.

Вероватно да у амбарима наших ратара има још жита, али држава се полако извукла из тог посла, препуштајући неорганизованом тржишту да учини што оно објективно не може, па је до сада преузето свега 310.000 тона овогодишње пшенице, од чега је 30.000 тона семенска. Наше годишње потребе су око 1,5 милиона тона пшенице, које се, без обзира на све, ипак, морају обезбедити.

С. Костић

Натраг